Недавно је истраживањем утврђено да мушкарци преферирају груди средње величине, али кад је женска задњица у питању они су се сложили да што је већа то је боља. Ево и зашто… Опсесија женском позадином није нешто ново, а психолози тврде да је у питању природни нагон.
Пише: Милош Андрић
Женска позадина мушкарце привлачи из истог разлога као што их привлаче груди, кукови или пак струк. То су индикатори плодности код наших далеких предака. Уколико жена има већу позадину то се тумачи на примитивном нивоу као да има довољно “масти” да би затрудњела.
Још ако јој је позадина истакнута и округла, то значи да је млада и способнија да носи дијете. Дејвид Левис, професор психологије са Универзитета у Тексасу каже: “Одређена спинална структура је одговорна за то у коликој су мјери жене у стању да успјешно изнесу трудноћу и прођу без повреда за вријеме трудноће и порођаја. Из тог разлога мушкарци подсвјесно више преферирају овакве жене јер њихов изглед сугерише да су идеалан материјал за рађање и продужење врсте”.
МОЋАН СЕКСУАЛНИ СТИМУЛАНС
Да ли сте икада видели задњицу покривену смоквиним листом? Наравно да нијесте. Напротив: умјетност је кроз историју била пуна голих гузова и раскошних задњица које су бесрамно презентоване посматрачима. Сликари и вајари надметали су се у смјелости и додавали су, по потреби, и наслаге сала да би биле што упадљивије.
Социолог Ингелор Еберфилд с Универзитета у Бремену позабавила се овим питањем и закључила да су умјетници само глумили наивност и да су веома добро знали шта раде. Јер, у стварности је управо женска задњица изузетно моћан сексуални стимуланс за мушкарца и одмах асоцира на секс, и то отпозади.
Она је објавила своју студију у часопису „Сексуална медицина“. На основу низа примјера, показује како је задњица све до данашњег дана тријумфално парадирала кроз моду, рекламе и филмове. Задњица из снова припада Џенифер Лопез и представља савршену полулопту. Глумац Џорџ Клуни рекао је једном приликом да би на њену задњицу могла да се стави чаша и да не би пала.
И у ранијим епохама су жене знале како да истакну своју позадину. При том су користиле разна средства као, на пример, хаљине са великим наборима позади које су називали „париска гузица“. Ове хаљине су биле у моди око 1880. и имале су „тапацирунг“ који је требало да створи утисак да дотичне даме имају енормну задњицу. Жене из племена Маори на Новом Зеланду имају специфичан ход који се учи одмалена. Он се зове „ониони“, што у преводу значи „туцање“.
ЖИВОТИЊСКИ ИНСТИНКТ
Мушкарци су научили да концентрисано гледају жене у очи иако се мало ниже налазе два примамљива испупчења. Међутим, чим се жена окрене и почне да корача, нестаје цивилизација. Који мушкарац би био довољно јак да чезнутљиво не прати погледом њихање и вибрирање продуженог дијела леђа. Срећом (за обоје) жена нема очи позади, тако да мушкарац може с уживањем да буљи колико хоће, док објект посматрања не мора да глуми смјерну револтираност, већ може да кокетира са својим чарима знајући какав ефекат изазива. Што су строжа правила која се односе на посматрање груди и чаробног троугла, то је опуштенија атмосфера са задње стране тела. Задњица буди најисконскије страсти по принципу „ту могу да будем животиња.“
Што се тиче самог облика, сваки мушкарац има своје афинитете. Раније су читавим народима приписивали склоност ка једном одређеном облику. Етнолог Жан Вегели је 1912. године у свом дјелу „Однос према задњици код разних народа“ писао да Јапанци воле мали пар гузова сличан дјечјим, док Иранци цијене дебеле жене са задњицом као пун Мјесец.
