ИГУМАН МОЈСИЈЕ ЗЕЧЕВИЋ

ВИТЕЗ КРСТА И СЛОБОДЕ: Спровео истрагу потурица у Васојевићима!

4066

Духовни и световни поглавар Васојевића и један од најближих Његошевих сарадника # Дао огроман допринос у борбама против Турака # Без примјене силе, враћао потурчене у вјеру православну # Послужио Његошу као инспирација за лик игумана Стефана у „Горском вијенцу“ # Направио Васојевићки законик, први писани закон у историји Црне Горе

Пише: Љубиша Морачанин

Игуман Мојсије (Зечевић) рођен је 1780. године у селу Виницка крај Берана. Био је световни и духовни владар Васојевића. Заједно са Петром I Петровићем радио је на ослобођењу црногорских племена од Турака, као и на враћању исламизираних у вјеру прађедовску. Умро је 1850. године и сахрањен је у манастиру Ђурђеви ступови гдје је и столовао.

Њега је Петар Први именовао да га замјењује у „столици“ док дође млади Раде Томов на престо. А када је дошао, Мојсије је „одлучно стао уз младог Његоша коме су оспоравали право на престо“. Успоставио је везу између Црне Горе и Србије и помагао Карађорђев устанак. Обављао је значајне државничке и световне дужности у вријеме Петра II Петровића. Учинио је много на уједињењу Васојевића и других брдских племена у једну државу Црну Гору.

У вријеме када је изгледало да народ на свим просторима Црне Горе „сном мртвијем спава“, игуман Мојсије пали лучу православља и светосавске свијести у Васојевићима, а та свјетлост допире и до Ловћена. Посебно је био познат по враћању потурчених у вјеру правиославну, и то без примјене силе, уз помоћ свог ауторитета, аргумената, клетви и крста.

Велика је његова заслуга у проширењу црногорских граница у борбама против Турака. Био је монах и ратник. Просветитељ и слободар. Симбол повратка на старе стазе духовности и православља.

-Према Његошевој синтагми „За крст часни и слободу златну“, био је јунак, мудрац и мученик, жива легенда – написао је Милован Ђилас. – Чудна је то цјелина: клуђер, устабаша и законодавац. Носи се са моћним плавским и гусињским беговима, окупља главаре и уводи власт, чува немањићке задужбине и рају православну да му се не истурчи.

Обичајне законе свог племена, игуман Мојсије је ставио на папир који је усвојила Народна скупштина Васојевића и тако је настао Васојевићки законик од 12 тачака, први писани закон у историји Црне Горе. По овом закону, забрањује се гостињска обљуба, штроје духовници женскари, али и заповиједа: да се вјештице не хватају и да се “без поговора умире сва братства Васојевићка и србљачка“.

Овај демократски и слободарски документ, који је у форми закона и правних норми регулисао и многобројна питања племенског живота, заиста је за дивљење. У овом изузетном документу, подједнако могу наћи инспирациују и правници и књижевници и историчари и социолози.

Игуман Мојсије је био и творац пута за уједињење Васојевића са осталим племенима Црне Горе у једну државу, што ће касније коначно реализовати војвода Миљан Вуков.

Био је један од најближих Његошевих сарадника, а црногорски владар му је често повјеравао важне државне и дипломатске послове.

Постоји мишљење да је Његош у њему пронашао инспирацију за лик Игумана Стефана у „Горском вијенцу“.

-Игуман Стефан је у ствари Игуман Мојсије – тврдио је својевремено књижевник и публициста Ратко Делетић који је годинама истраживао живот и дјело најпознатијег васојевичког поглавара. – Ово се с правом може тврдити када се добро проуче историјски документи о Мојсију и Његошу и сагледа њихов заједнички рад на стварању Црне Горе као државе, одбрани српства и православља. Њихов однос према хришћанству и поимању свијета је истовјетан, као и став према исламизацији која се у Васојевићима уклопила у концпет Његошеве Бадње вечери у „Горском вијенцу“.

Мојсије Зечевић је састављао и молитве и епске пјесме које су забиљежили његови савременици, а међу њима и Сима Милутиновић Сарајлија. Преко педесетак његових епских пјесама објављено је у разним листовима и антологијама.

Надгробни споменик игуману Мојсију (Зечевићу) на гробљу крај манастира Ђурђеви ступови