Синхроницитет

Више од случајности!

1365

Синхроницитети су више него саме случајности, ова искуства постоје како би нам пружила важне поруке у битним тренуцима наших живота. Када почнемо да обраћамо пажњу када, гдје, зашто и како се дешавају, тада ћемо почети да примјећујемо и сам развој обрасца. Имајући у виду овај образац ми учимо да разумијемо и принципе Универзума са којима смо у интеракцији сваког дана.

Синхроницитети су они тренуци „смислене случајности“ када се граница раствара између унутрашњег и спољашњег. У овом тренутку синхроницитета, баш као сан, наше унутрашње, субјективно стање изгледа као да се материјализује унутар, као и кроз спољни свијет.

Додирујући срце нашег бића, синхроницитети су тренуци у времену у коме постоји расцјеп у ткању онога што смо узели за реалност и што постоји у вишим димензијама изван времена. Синхроницитети су изрази надреалне природе стварности, тренуци у времену када ванвременска, надреална природа универзума сија продужујући свој сјај отворено нам се открива, нудећи нам отворена врата ка луцидности.

Синхроницитет је један од Јунгових најдубљих, а истовремено и најтеже разумљивих открића, дијелом због тога што се не може прихватити као такво, докле год лично не закорачимо и не доживимо поље синхроницитета на себи. Јунгово откриће синхроницитета слично је Ајнштајновом открићу релативитета у физици.

Зато што је тако радикално неповезано са нашим уобичајеним представама о реалности, искуство синхроницитета је толико импресивно да је Јунг разматрао овај феномен више од двадесет година прије него што је објавио његово размишљање о томе. Јунгов синхронистички универзум је представљао нови поглед на свијет који је пригрлио линеарну каузалност, надмашујући је истовремено.

Синхронистички универзум балансира и допуњује механички свијет линеарне узрочности димензијом која је изван простора, времена и узрочности. У синхроницитету, два хетерогена световна-система, каузални и акаузални, блокирају и продиру један у други на тренутак у времену, што је и израз креирања аспекта манифестације наше цјеловитости.

Укратко, синхроницитет указује да ствари нису повезане само узрочно-последичним везама него и смислом.

Да бисмо разумјели синхроницитет како сада изгледа, како се појављивао у вашој прошлости и како ће се појавити у будућности, хајде да погледамо околности у којима се синхроницитет појављује у вашем животу.

Док читате следеће описе, читајте пажљиво. Скенирајте своју меморију за сличне догађаје. Размислите о томе шта се десило последњих неколико недеља и мјесеци и сагледајте какви се то обрасци појављују.

Ми доживљавамо синхроницитет најчешће када смо отворени и свjесни, што је заузврат под утицајем спољашњих услова у којима смо се пронашли и унутрашњих стања у којима смо се поставили.

Посебне околности као што су рођења, смрти и временски преокрети су спољни услови који нас гурају ка отварању и ширењу свijести.

Околности из свакодневног живота могу бити богате синхроницитетом ако имамо праве унутрашње услове — ако постанемо отворенији према свijету кроз индивидуалну свijест и унутрашњи рад на себи.

Циклус или цикличне промjене које се појављују у нашем свijету. На примjер, у овом тренутку имате три нова пријатеља у вашем животу, сви са истим именом. То би могло да значи да се ваш живот поставља за неку врсту промjене. Такође можете почети да примjећујете како ваш живот тече у циклусима. На примjер на сваких 7 или више година, велика промjена се одвија у вашем животу.
Истражите ову мисао детаљније и видите какве све синхроницитете можете препознати!