преносе косовски медији

Весли Кларк покреће бизнис на Косову и у Црној Гори!

983

Пензионисани НАТО генерал очекује да му такозвана влада Косова омогући веома уносан бизнис

Весли Кларк, пензионисани генерал НАТО-а, сада представник компаније „Енвидити“, изјавио је, како преносе косовски медији, да чека на одлуку косовских институција за дозволу за улагање у област енергетских минерала.

Он је ту изјаву дао током посјете Црној Гори, гдје је присуствовао састанку који је организовао Форум глобалних грађана. Кларк је рекао да су на Косову започете инвестиције у области ресурса угља, али још нема одлуке институција, пише косовски портал „Коха“.

„У сваком случају, влада мора да има заједнички став. Требало би створити консензус, понудити прилике. А ако не дође до тога, ако се не постигне консензус и не пружи прилика — до приватних улагања неће доћи. Дакле, та улагања се нису догодила на Косову због реакције у парламенту у вези са дозволом за експлоатацију ресурса угља“, рекао је пензионисани генерал, који је предводио ваздушну кампању НАТО-а против српских и црногорских циљева 1999. године.

Он је подсјетио да већ инвестира у Румунији и Бугарској, као и да су са тамошњим људима разговарали у вези са неким од послова, те да у оквиру тога траже прилику за улагања у Црну Гору.

Подсјећања ради, крајем септембра 2016. године, скупштина Косова је одложила одобрење захтјева владе Косова да компанији „Енвидити“ обезбиједи лиценцу за испитивање енергетских минерала на Косову.

„Енвидити енерџи Косово“ је фирма коју води генерал Весли Кларк, а компанија је заинтересована за подземну гасификацију угља на Косову и производњу синтетичког гаса, дизела и керозина. Првобитни захтјев за дозволу компанија је поднијела 2013. године, за три лиценце, укупне површине од преко 3.400 километара. Пројекат укључује гасификацију подземног угља технолошким методама које омогућавају производњу синтетичке нафте (дизела), хемијским процесом гасификације угља, кроз употребу напредних технологија.

„Енвидити“ очекује да повећа почетну производњу од 1.200 барела горива дневно на 20.000 барела, првобитним инвестирањем 15 милиона долара, да би инвестиција достигла пет милијарди долара.

Извор: Спутњик