Скривеност женског полног органа допушта морфопсихолошку основу за женску психосексуалну манипулацију и условљавање мушкараца у вези са парењем. Женке четвороножних сисара и човјеколиких мајмуна немају могућности да се одупру сексуалном нагону физички јачег мужјака
Пише: др Јово Тошевски
Скривеност женског полног органа и његова постављеност на најнеприступачније мјесто на тијелу жене, допушта морфопсихолошку основу за женску психосексуалну манипулацију и условљавање мушкараца у вези са парењем, јер мушкарац сексуално може да допре до женских гениталија само уз сагласност жене.
Скривене спољне полне органе има само жена, па се може закључити да је сврха потпуног усправљања у нашој врсти била – да женка сакрије гениталије. Тако је психосексуална манипулација постала природна посљедица усправног положаја.
Скривеност сполних гениталија је код жена до те мјере изражена да је експозиција вулве у стојећем ставу – минимална, а код скупљених ногу она скоро не постоји. Женке других животиња и човјеколиких мајмуна, немају могућности да се одупру сексуалном нагону физички јачег мужјака, зато што имају приступачне гениталије.
Код мушкараца су полни органи, захваљујући усправљању, постали још видљивији, јер је длакаво приматско тијело замијењено голим тијелом. Повећана маљавост је остала као приматско наслеђе и сматра се симболом мушкости. Док мушки полни органи примата стоје на доњој страни тијела, код човјека су, због потпуног исправљања, прешли на предњу страну. Ако томе додамо да човјек од свих примата има највећи пенис, постаје јасније да су видљиви мушки полни органи неминовно везани са психологијом мушкарца.
С друге стране, скривени полни орган код жене је постао атрактивнији тек када је она задобила атрибуте опште љепоте, тј. када је изгубила длаке са тијела и када је истакла дојке, усне, кожу, глас, итд. Тада је створена диспропорција између скривених полних органа жене и њеног привлачног изгледа, која је подстицала мушкарца (подстиче га и данас) да допре до женског полног органа.
Другим ријечима, сексуално сједињавање не би било тако атрактивно за мушкарца да је женка наше врсте остала длакава и неуредна. Стварање лијепог женског изгледа, био је заиста пун еволутивни погодак.
Женска морфолошка контроверзност састоји се у максималном истицању свих сексуалних знакова, сем једног који ће имати директни специфични ефекат на мушкарце. Тиме је пут мужјака до полних органа жене постао заобилазан – преко видљивих сексуалних знакова које жена нуди, што ће пружити предуслове за женску манипулацију сексуалношћу, а тиме ће остварити биолошку доминацију жене над мушкарцем.
Изузетна сексуалност човјека је можда његова главна карактеристика. Сексуалност је одлика по којој су људи најближи једни другима. Иако се разликују расе, народи, обичаји, менталитети, у нечему су сви једнаки: по психосексуалној манипулацији њихове женке и непрекидној борби међу половима.