Поглед с истока

Безбожник би да реформише Цркву!

2808

Пише: Донко Ракочевић

Предсједник Црне Горе, Мило Ђукановић, ући ће у историју као први атеиста који би да реформише  Цркву. Наиме, он ће, како је најавио синоћ у емисији „Жива истина“ на ТВЦГ, наредних година бити посвећен формирању „Православне цркве Црне Горе“, нудећи и Митрополији црногорско-приморској да учествује у том његовом пројекту.

И то није једини нонсенс који је синоћ истакао. Било их је сијасет. Буквално у свакој реченици која се тицала вјерског питања у Црној Гори. По његовом мишљењу, у то се питање не разумију вјерници Митрополије црногорско-приморске! Но, он не губи наду, када их он еманципује за неколико година („требало нам је времена и за еманципацију по питању суверености Црне Горе“), доћи ће до стварања „Цркве која ће отворити врата свим вјерницима“.

Прво, лаж је да постојећа Црква (СПЦ) било коме затвара врата (у Острог долазе чак и муслимани); а друго – трагикомично је да декларисани безбожник, по вјерском питању, еманципује вјерујући народ, сем ако неће да прави неку безбожничку цркву, а онда то и није црква, него секта!

Чињеницу да је Митрополија црногорско-приморска (СПЦ) најпопуларнија институција у Црној Гори, по свим анкетама (то чак и Дарко Шуковић устврди), Мило Ђукановић објасни богобојажљивошћу и недостатком избора. Па, зар не могу грађани у тим анкетама да изаберу Мирашеву „цркву“! Очигледно да и он не сматра Мирашеву НВО – црквом, па у помоћ позива митрополита Амфилохија.

Овог „стручњака“ за црквено питање треба питати да ли ће његова „Православна црква Црне Горе“ славити утемељивача православља на овим просторима – Светог Саву, с обзиром да га је прогласио за највећег непријатеља Црне Горе, односно светосавље за највећи црногорски проблем. Шта ће са 14 храмова који су посвећени највећем српском светитељу, подигнутих од 13. од 18 вијека? Шта ће са иконостасима у свим црквама, на којим се налази Свети Сава?  Шта ће са Михољском Превлаком која чува успомену на Савино формирање прве епископије на простору данашње Црне Горе, а што се десило 1219. године, када Црне Горе није ни било?

„У потпуности ћемо утемељити државни, културни, национални и вјерски идентитет Црне Горе и Црногораца; преостао нам је тај последњи корак…“, каже Ђукановић. По њему, све мора бити у функцији државе, па чак и Црква, о грађанима да не говоримо – основна сврха нашег постојања је да подупиремо његов државни пројекат. Све мора бити под тоталном државном контролом, иако Устав Црне Горе прописује одвојеност Цркве од државе.

Ђукановић, као безбожник, не може да схвати да  Црква није државна институција, већ богочовјечански организам; да може припадати само Богу и вјерујућим људима, а никако безбожницима, понајмање држави, јер би онда предсједник државе био – глава цркве! Свето писмо каже да је глава Цркве – Исус Христ, а удови смо ми сви вјерујући. Стога Црква функционише не као организација, него као организам, а то значи да је живи организам који живи и дјелује, те врши своје послање у тзв. коинонији, тј. у заједништву.

Црква не постоји због државе, већ због њених вјерника, као што ни грађани не постоје због државе, већ држава постоји због грађана. Мило Ђукановић је ту све окренуо наопачке, као што се Ђаво појављује наопачке. И од њега се, као и од Ђавола, треба бранити Крстом и молитвом.