трагом трача

СКАНДАЛ-МАЈСТОР: „Операција Мост“ Владимира Божовића!

1812

Пише: Донко Ракочевић

Адвокат Владимир Божовић именован је за новог амбасадора Србије у Црној Гори, објављено је у Службеном гласнику. Био је адвокат Митрополије црногорско-приморске, државни секретар у Министарству унутрашњих Србије и савјетник предсjедника Владе Републике Сербије, надлежан за регионалну сарадњу и односе са вјерским заједницама. Рођен је у Никшићу, 3. децембра 1970. године.

Но, за његово име везано је и пуно скандала. За ову прилику, изнијећу детаље „Операције Мост“. Била је јесен 2002. године и парламентарни избори у Црној Гори. Опозиција је, по ко зна који пут, доживјела пораз. Пар седмица после избора, у просторије Српске народне странке, на Булевару преко Мораче, бануо је Владимир Божовић са Будимиром Булатовићем (његовим нераздвојим другом, који је оптуживан за разна крвична дјела), и понудио се да помогне у припреми предсједничких избора који су слиједили на пролеће. Тврдио је да има подршку западних центара моћи, план који је донио и написмено (на десетак страница), као и милион долара спремних да уложи уколико се опозиционе партије договоре да кандидују Миодрага Лекића.

Неколико пријатеља из Српске народне странке ми је показало Божовићев „чудесни“ план под насловом „Операција Мост“, у коме практично није било ништа сем флоскула и фраза из маркетиншких текстова београдских проевропских партија. Но, прваци Српске народне странке, на челу са тадашњим предјседником др Божидаром Бојовићем, „упецали“ су се и ушли у преговаре са лидерима других странака о кандидатури Лекића.

Да би одобровољили Лекића да пристане, договорили су се да га формално предложи невладина организација „Центар за европске интеграције“ на чијем је челу био Драган Росандић. Наводно, Лекић је пристао на такву варијанту. Но, последња „карика“ у опозиционом ланцу, Пеђа Булатовић, предсједник СНП-а, инсистирао је да заједнички, телефоном, позову Миодрага Лекића који је био у Риму. „Жао ми је, али у ниједној варијанти не прихватам да будем предсједнички кандидат!“ – хладно је у слушалицу изговорио Ћаки, на разочарење опозиционих првака који су то слушали преко интерфона.

Када сам све то сазнао, одлучио сам да напишем коментар за Исток о неозбиљности црногорске опозиције којом, захваљујући мамцу од „милион долара“, командује тада непознати Владимир Божовић.

Пошто је од једног сарадника Истока сазнао да спремам текст на ту тему. Владимир Божовић је долетио из Београда и бануо на моја врата, у друштву Драгана Росандића и Будимира Булатовића. Пошто је видио да се нисам уплашио његових два метра висине и визит-карте са „хиљаду“ фунција (био је тада секретар Комитета за избјеглице СРЈ, члан Крунског савјета, адвокат Митрополије црногорско-приморске, шеф Одељења за правосуђе и људска права у Координационом тијелу за Косово), Божовић је циљ изненадне посјете мојој маленкости свео на потребу да сазна да ли ми је Драган Росандић доставио конспиративни документ „Операција Мост“, како би оцијенио да ли може имати повјерења у предсједника НВО „Центар за европске интеграције“ која је требало да буде формални предлагач Лекића за предсједника.

Пошто сам га убиједио да сам документ добио од чланова ГО Српске народне странке, који га уопште нијесу третирали као тајни, Божовић је устао, пружио ми руку и рекао: „Хвала, то ми је битно… Ако ти било шта буде требало у Србији, јави се!“

То је био мој први и последњи сусрет са Владимиром Божовићем, али сам се у међувремену наслушао и начитао свакојаких прича о његовим скандалима, те ни у сну нисам могао помислити да ће управо он једног дана бити амбасадор Србије, поготову да ће га на ту функцију именовати Александар Вучић који је првих година 21. вијека, навраћајући у редакцију Истока, истицао аверзију према Владимиру Божовићу, баш као и према Андрији Мандићу и Горану Даниловићу.