Карловачка митрополија представља симбол снаге и одрживости српског духовног и културног наслеђа у тешким временима. У периоду када нисмо имали своју државу и Пећка патријаршија није могла да дјелује као центар духовности, управо је Карловачка митрополија усјпела да сачува предање, светосавље и Косовски завет.
За више од два вијека њеног постојања, била је симбол и чувар српског идентитета, духовности и српске мисли у Империји Хабзбурговаца. Од Крушедолског сабора (1708) па све до Уједињења (1919), Митрополија је била место окупљања и саборовања Срба из Монархије, али и много више од тога, расадник српске идеје и мисли у југоисточној Европи и на Балкану.
Карловци као духовно средиште свих Срба, не само Монархије, били су мјесто гдје се сусрећу утицаји Истока са Западом, али у коме православне српске идеје и традиције имају сигурно уточиште и одбрану од најразличитијих притисака унијаћења, мађаризације, германизације или политичких идеја поништавања права Срба у Монархији.
На простору Карловачке митрополије десила се права друштвена, културна и цивилизацијска револуција у животу српског народа. Срби су у периоду после Велике сеобе доживјели снажан процес европеизације и стварања грађанског друштва. Прихватањем барока у књижевности, архитектури, иконописању, сликарству, графици, почецима драмског и позоришног живота, неговањем просветитељства, појавом првих новина и часописа, српске култура је кренула токовима грађанског друштва, али је Карловачка митрополија успјела да неутралише све негативне аспекте европеизације, односно да у потпуности сачува српски идентитет.
Овај пример показује како можемо сачувати своје вриједности упркос најтежим изазовима, посебно данас када смо суочени са процесом прикључења Европској унији. Ако већ нисмо у стању да сами градимо своју будућност (а очигледно да нисмо, посебно правну државу). треба да се максимално трудимо да чувамо своје вриједности.
Дакле, треба да добро да проучимо историју Карловачке митрополије, да би и данас поступали онако како неминовни захтјеви епохе налажу – да препознамо драматичност питања и путеве свог спасења.
