скидање прашине

Како је уништена његошевска свијест Црногораца!

1452

У својој бесједи у Будви средином 1989. године, Добрица Ћосић је устврдио да је народ Црне Горе – слиједећи идеологију Коминтерне и њене Комунистичке партије, али и под насиљем, заблудама, корупцијом – доживио три врсте самопоништења: расрбљавање, дехристијанизацију и најсуровији грађански рат на југословенскоме простору, који се одвијао од 1941. године до 1953. године, па и до ових дана.

Како Ћосић види вјерско самопоништење? Ћосић спаја расрбљивање и дехристијанизацију у истовјетан процес и “самогубитак” народа Црне Горе:

“Расбљивање је у Црној Гори праћено дехристијанизацијом која је најмање била вид индивидуалне еманципације од православне религије… Одрицање од ’опијума за народ’ вршено је на најгори начин: скидањем глава, рушењем цркава и Његошеве капеле на Ловћену…

…А православље, заједно с Косовском и слободарском епиком, твори моралну свест црногорског човека. Наметањем и прихватањем примитивно схваћеног атеизма, разарао се црногорски етос, па је његошевска свест Црногораца доживела још један раскол …“