искоса

Вучићев план за Косово!

1289

 Пише: Никола Јовић

Председник Србије Александар Вучић, дефинитивно је у праву када каже да његов план за решење статуса Косова нема подршку грађана. Театрално говорећи о томе, чини се да се обраћа са прекором и коктелом емоција сачињеним од љутње, туге и презира. То што грађани не знају шта је Вучићев план, није последица њихове незаинтересованости, већ је намеравани ефекат његове стратешке комуникације.

Циљ ове комплексне и пажљиво осмишљене стратешке комуникације је вишеструк. Прво, председник Вучић покушава да сачува своју позицију која се заснива на рејтингу код куће и подршци из иностранства. Како је теже манипулисати међународним ктиторима власти, манипулативна стратегија комуницирања се примењује на грађане Републике Србије.

Председник Вучић зна да је преговарање и потенцијално потписивање споразума којим се решава статус Косова непопуларно, што резултира заглушујућом тишином око његовог плана за Косово, неинформисањем јавности и избегавањем одговора на новинарска питања.

О резултатима такве комуникације говоре подаци из истраживања које је спровела агенција Spritn Insight, који показују да 60% испитаника не зна шта је Вучићев план за решење статуса Косова. Председник Вучић крије своје карте јер верује да упознавање јавности са планом, аутоматски значи падање рејтинга. Да је ова претпоставка тачна, потврђују и подаци из овог истраживања (75 одсто грађана Србије би признање Косова сматрали издајом!).

Друго, стратешка комуникација председника Србије, усмерена је на демонтирање доминантног трансгенерацијског емотивног односа грађана према Косову. Грађани Србије, великим делом доживљавају Косово као колевку српског идентитета и духовности – као основу српске државности. Намеће се питање како онда комуницирати потенцијалне договоре који воде независности Косова, где долазимо до стратешког комуницирања на два наративна нивоа.

Са једне стране, председник Србије позива на договор и неопходност разграничења, односно решења статуса Косова, користећи прилично реалистичан наратив “Нећу да лажем да је Косово део Србије”. На овај начин припрема део (свог) бирачког тела на ову непопуларну одлуку. Таква комуникација одговара и међународним ктиторима власти којима председник говори оно што желе да чују: отворено и директно комуницира национални пораз и припрема јавност на пасивно прихватање или анестезирајућу реакцију.

Са друге стране, у медијима под контролом Вучићеве пропагандне машинерије, непрестано се репродукује емотивни однос према Косову. То није позитивни, емотивни дискурс представљен у наративу Косово је срце Србије, већ управо супротно, ради се о наративу који је саткан од мржње и нетрпељивости према Албанцима. Новокреирани наратив је регресиван, нехуман и фундаментално антиалбански.

Циљ тог негативног емотивног дискурса је да се позитивни емотивни однос према Косову неутрализује и “поклопи” негативним. Овај маркетиншки посао се ради тако што се Албанци сатанизују, а грађанима се на сублимирани начин уграђује порука да је заправо нама у интересу да се раздвојимо од Албанаца јер је са њима немогуће живети у миру.

У таблоидним медијима који подржавају власт, овај наратив се промовише кроз вести са следећим насловима: “Шиптари се иживљавају! Шиптарска тортура! Шиптари поново хапсе Србе! Шиптари се иживљавају над Србима – провоцирају крваве сукобе! Шиптари ‘секу главе’ Србима! У лажи су кратке шиптарске ноге!”

Овакав медијски дискурс је сам по себи насиље, док нехумана и антицивилизацијска стратешка комуникација овог типа чак и уз краткорочне “позитивне” ефекте, има застрашујуће потенцијалне дугорочне последице. Креирање нетрпељивости и мржње дугорочно не може водити стварању срећнијег друштва, нити бољим међунационалним односима.

Да би се применила ова стратешка комуникација, инжењери политичких процеса у Србији на челу са председником Вучићем, сматрају да је неопходна контрола приватних и државних медија. Од 2012. године до данас, степен медијских слобода у Србији се драматично смањује, док се претварање медија у пропагандну машинерију која ради прљав маркетиншки посао за власт интензивира. Подаци Sprint Insight истраживања показују да ова машинерија креира застрашујући социјални инжењеринг када су у питању ставови грађана.

Са једне стране, машинерија успева да одржава рејтинг владајуће странке стабилним, без обзира на непопуларни реалистични став председника Вучића о неопходности проналажења решења за коначни статус Косова. Са друге стране, она не успева да пробије емотивни зид који штити уверења грађана да никада не треба признати независност Косова. Резултати истраживања показују да су испитаници против сваког решења које у себи садржи независност и да би за 75% испитаника признање Косова представљало издају.

Дакле, начин на који председник Вучић приступа питању Косова, довео је до тога су заробљени не само наши медији, већ и држава, друштво и институције.

Да ли је цена Вучићеве косовске политике превисока? За странце очигледно није јер га и даље тапшу по рамену и отворено подржавају. За наше грађане такође није што показује његов рејтинг који је већ годинама прилично стабилан.

Еквилибријум подршке који је вешто градио Александар Вучић чини се да једино може да поремети признање независности Косова. Демократија у Србији је већ капитулирала пред председником Вучићем, остаје нам да видимо да ли ће и косовски преговарачки тим. У супротном, председник ће нам у аманет оставити два изгубљена мита: косовски и демократски.

(izvor: https://kossev.info)