Скидање прашине

Црногорски терористи – Гаеташи!

2428

Иако је већ у тексту Крфске декларације из 1917. године било јасно да од обнове црногорске државности нема ништа, запро је Никола из петних жила да случај интернационализује. Здушно му је помагала талијанска влада, и нарочито амбасадор Велике Британије у Ватикану, упорно вршећи притисак на америчког председника Вилсона, као одлучујућег чиниоца у растурању Аустро-Угарске, и стварању нових држава на њеном дотадашњем територију!

Како би себи стекли комотну позицију пред конференцију у Версају, наговорили су талијански челници поједине повратнике из мађарског логора да подбуне незадовољнике, очекујући масован одзив и интернационализацију „црногорског питања“, које су договорно требали подржати и представници хрватске странкe HSP у заједничкој држави.

Злонамјерно изабравши да на Божић почну оружану побуну, „домољуби“ су претрпели пораз од чланова Напредне омладине црногорске и некадашњих комита, који су у неколико дана као помоћна жандармерија, растурили побуњенике уз помоћ Јадранских трупа, формације српске војске коју су чинили добровољци из некадашњих аустроугарских крајева, а не из Србије, како данас лажу монтенегрински ревизори догађања!

Успјешно избјегавши у албанске крајеве под скуте талијанске војске, побуњеници су превежени преко мора у Италију и смјештени у градић Гаету, гдје ће их се окупити око двије хиладе цивила, жена, дјеце, бивших официра и подофицира, црногорских жандара и политичара, а придружиће им се и појединци из економске емиграције.

Да ипак покушају интернационализацију, наредили су талијански политичари да се одмах формира „црногорска војска“, коју су униформисали и почела је обука будућих „ослободилаца“!

У јулу 1919. године, талијански господари су одлучили да се почне „борба за слободу“, те су накрцали брод оружјем, одјећом, конзервама и пратећом опремом, укрцавши и 69 припадника „црногорске војске“, којима је краљ Никола подијелио официрске и подофицирске чинове, да у „окупираној домовини поведу угњетени народ, који нестрпљиво једва чека“!

Искрцали су их у Албанији, гдје су им Шиптари из пограничних мјеста радо помогли да дио оружја и опреме пребаце у Црну Гору, наравно уз малу добровољно удијељену количину и њима, да убијају становнике у пограничној зони, изазивајући последичну интервенцију жандармерије, што ће наручена штампа радо називати „српским бруталним поступцима на терену “!

Нова побуна, планирана је опет на велики православни празник, Петровдан, али је поново доживјела тежак пораз, растурили су их опет сами домаћи, називајући их притом страним плаћеницима, а не никаквим „борцима за слободу“!

Највећи дио тих „прекоморских ослободилаца“ поново је бродом пребачен назад у Гаету, а мањи дио је остао на терену, да пушкара са потерним одељењима жандармерије, да заједно са шиптарским и вмровским извођачима теренских радова, обрадује своје стране наручиоце!

Њих данас монтенегрински ревизори историје називају „комити“, иако су доказано били страни плаћеници који врше терористичке акте, у међународно признатој држави! После потписивања Рапалских уговора, којима је регулисано разграничење Италије и Kраљевине СХС, терористички камп у Гаети губи значај, и постепено се гаси. Већина његових корисника, радо је прихватила амнестију коју је потписао унук Николе Петровића I, тај мрски краљ Александар, који је амнестирао и већину „бораца за слободу“, дотадашњих становника познатог подгоричког затвора, названог „Јусовача“ из турског земана.

Тако ће „Гаеташи“ заправо послужити Мусолинијевој власти као огледни модел, како се организује терористички камп, што ће се од 1929. године успешно примијенити на хрватске терористе који су се самопрозвали усташе. Они ће преко Задра почети да пристижу у талијанско мјесто Бовино, гдје ће се за њих организовати смештај и терористичка обука.