ПОД ЛУПОМ

Љубав Плављана према Милу нема граница! Ево зашто…

3456

Најбољи резултат на предсједничким изборима Мило Ђукановић је остварио у Плаву, у мјесту гдје се најлошије живи и гдје држава, од доласка ДПС-а на власт, ама баш ништа није уложила. Како објаснити тај парадокс?

 Пише: Љубиша Морачаиин

 Бог је подарио плавском крају многа богатства – Пласко језеро, Ључу, атрактивне планине и „горске очи“ (планинска језера, попут Хридског, једног од најљепших на свијету), али људи ништа од тога нијесу знали да искористе за опште добро, напротив – пуно тога су упропастили, сјечом шума и дивљом градњом. Плавска општина има сјајне потенцијале за развој, али је једна од најсиромашнијих у Црној Гори. И најпрљавијих! Од смећем затрпаних улица, до канализације која, без икаквог филтрирања, завршава у Лиму.

Општински главари су синоним неспособности и неодговорности, и најбоље их је описао мој пријатељ проф. др Шефкет Крцић у поеми „Пожар“. Повод за писање те пјесме је био пожар који је избио у згради општине: грађани се окупили више да се сеире него да гасе, а један је узвикнуо: „Не туљите је, главари су је давно угасили!“

Но, ако не знају да ријеше проблеме на локалном нивоу, генијалци су за државну политику сваке врсте. Тако би се макар рекло по бројним функцијама које заузимају у црногорским министарствима, управама, агенцијама, инспекцијама, јавним предузећима…

А о чему је заправо ријеч? Плављани су, прије свега, добри трговци, увијек били, и то знање пренијели у данас најбољи бизнис – политику! Али, ни то са политиком није од јуче. У предратној Југославији су имали добре односе с Карађорђевићима, а у вријеме комунизма су знали да искористе везе са људима из овог краја у високој политици, али опет само за личну корист.

Но, тек са доласком Мила Ђукановића на власт, а поготову од осамостаљења Црне Горе 2006. године, Плав је постао „рудник“ кадрова за државну администрацију. Имам утисак да је данас сваки Плављанин, који има факултетску диплому, постао државни функционер. Од заштите људских права и слобода, преко пореске политике, до просвете, ведре и облаче стручњаци из Плава.

С друге стране, грађани Плава, као нико, воле Мила Ђукановића. Ни у његовом Никшићу га толико не воле, ни на Цетињу, ни у Улцињу, ни у Рожајама, ни у Петњици, иако би изборни резултати могли да вас заварају у том смислу. Наиме, по званичним подацима, Ђукановић је у Плаву освојио 2829 гласова (од 4298 важећих листића), или 65 одсто, али огромна већина црногорске јавности не зна да ту спадају и гласови с друге стране Лиме, из три велике мјесне заједнице (Брезојевица, Мурино и Велика) у којима живи искључиво православно становништво, а које већином гласа против актуелног режима.

У самој вароши Плав, забиљежен је највећи Ђукановићев тријумф у поређењу са другим црногорским мјестима: добио је 1115 гласова од 1399 (док је Бојанић добио само 52, Вуксановић 272, Калач 72). А сличан резултат је забиљежио и у околним селима: Главице (232 од 272), Прњавор (210 од 281), Богајиће (191 од 220), Метех-Коморача (123 од 137).

Како то објаснити? Рекох већ да је Плав најсиромашнија општина у Црној Гори, због чега је већа половина омладине на раду у иностранству. Већ годинама се не отварају нова радна мјеста, сем у кафанама и кладионицама. Већ три деценије, од како је ДПС освојио црногорску власт, ниједан погон у Плаву није направљен (а неколико их је затворено), нема ниједног хотела, нити скијалишта иако по оцјенама стручњака околне падине представљају најбоље терене у Црној Гори за зимске спортове.

Разлог за толику љубав према Ђукановићу се зато мора тражити на другој страни, у његовој спољној  политици (ЕУ, НАТО, Америка, анти-Русија, анти-Србија) и стварању новог идентитета Црне Горе, који нема много везе са оним историјским, традиционалним, православним, да не кажем српским.

И док плавски „буџовани“, скоцкани и намирисани, „сигурним кораком“ воде Црну Гору у Европску унију, Лимом и даље тече отпад и фекалије из плавске канализације. Истина, Лим не тече ка Бриселу, већ се природно улива у Дрину, па Дрина у Саву… и даље на Исток…

Па, кажеш нешто…