ИСТОРИЈСКЕ ЛИЧНОСТИ

Највећи српски русофил, бизнисмен и дипломата!

5611

Пише: Јован Ђорђевић

Сава Владиславић је рођен 1668. на властелинском имању Владиславића у Јасенику, близу Гацка у Херцеговини. Савин отац, Лука, био је кнез у Херцеговини. Почетком 17. вијека под притиском бегова Ченгићa на властелинске посједе, Сава је са оцем прешао у Дубровник, док се дио њих настанио у Црној Гори, Боки Которској, а његов рођени брат Дука остаје Требињу. Из тог дијела породичне лозе настају Дучићи, чији је потомак књижевник Јован Дучић.

Јован Дучић пише како се Сава 1687. године виђао и дружио у Дубровнику са највећом властелом. Тада је Дубровник био окружен и Турцима и Млецима. По дубровачким салонима, Сава је учио политичке игре.

Из Дубровника одлази у Цариград, доносећи искуство умјетности, образовање, политичку спретност и своје ново презиме Рагузински (по Дубровнику).

Сава се у Цариграду повезује са руским послаником при Високој порти, Емаилијаном Ивановичем Украјинцевим. Године 1699. Украјинцев је упућен са задатком да са султаном закључи јасан мир, пошто је Русија на Карловачком конгресу са Турском закључила само несигурно примирје. Украјинцев наилази на компликоване услове. Сава чини услугу Украјинцеву: набавља му преписе свих међународних уговора које је Турска закључила са Француском, Млецима и Енглеском. Тиме постаје познат на руском двори и започиње његова дипломатска каријера.

У јулу 1703. годне цар Петар прима Саву Владиславића. Од цара, Сава добија право на слободну трговину. Касније стиче неколико монопола у Русији. Цар му повјерава разне мисије тајног карактера.

У херцеговачким манастирима, у којима се чувају свештене ствари и црквене књиге које је Сава  слао из Русије, могу се наћи и својеручне посвете са његовим потписом: гроф илирски Сава Владиславић. Такве поклоне је, како пише Јован Дучић, слао манастирима Пиви и Житомислићу, цркви на Топли код Херцег Новог и цркви у Рисну.

Из Цариграда, Сава доноси руском цару „Тајни опис Црног мора“, које је до тада Русима било непознато. Цар га дарује дворцем на Покровки у Москви, додељује му 325 рубаља годишње за личне издатке, право на слободан извоз робе и право на трговање у Азову и Малој Русији.

Сава постаје главни лиферант бакра за државну ковницу новца, развија трговину – на југу у Азову, на сјеверу у Арханглеску, и има своје људе за бизнис и у Венецији.

Млади шведски краљ Карло XII, под Полтавом, 8 јула 1709 доживљава коначан пораз, чиме је учвршћена руска хегемонија на Балтичком мору. Заслуге Савине су биле велике. Вршио је дужност главног шефа интендантуре цијеле операције руске војске. За те заслуге, од цара добија имања Топал, Парафејску и Вишенку.

Сава постаје дворски саветник за питања православног истока. Први у Русији покреће такозвано „источно питање“, које је затим два вијека било једно од најважнијих питања европске политике.

Следећи његов задатак је био Венеција и склапање конкордата са папом Климентом XI, за регулисање статуса католичке цркве у Русији. Сава 1720. године постаје царев посланик код папе у Риму. Сава посредује у трампи између цара и папе, тако што, уз папину помоћ, цару шаље статуу античке Венере, а овај њему моште св. Бригите.

Сава се оженио дјевојком из старе властелинске породице, Вирџинијом Тревизан, млађом од њега 30 година, коју из Венеције одводи у Петроград. Имали су троје дјеце. Сава је имао имао и сина Луку из ранијег брака. Сва дјеца им умиру.

Титулу грофа, Сава добија од руске царице Катарине, за заслуге Русији, 24. фебруара 1725. године. После смрти Петра Првог, царица Катарина, 18. јуна 1725. године шаље Саву за опуномоћеног посланика у Кину, са којом је Русија тада имала озбиљне неспоразуме. Уз много напора, Сава успијева да закључи споразум са Кином.

Последња његова велика мисија био је Сибир. Тамо подиже град и тврђаву Новотројицку и у њој цркву посвећену светом Сави Немањићу. Доноси прве тачне карте Сибира.

Нагла смрт га руши 17 јуна 1738, у Петрограду. Сахрањен је у цркви Александра Невског.

Приликом једне посјете Дубровнику, Сава је тражио да подигне цркву на имању своје мајке. Сенат то одбија. Сава се љути и одводи мајку у Петроград. И мајка Сима је сахрањена у лаври Александра Невског.

ЂАЦИ ИЗ НИША СНИМИЛИ ФИЛМ О ГРОФУ САВИ

Ученици Основне школе „Бубањски хероји“ из Ниша, које предводе професор историје Ђорђе Бојанић и вероучитељ ђакон Дејан Јовановић, снимили су ових дана врло занимљив документарни филм о грофу Сави Владиславићу, у оквиру међународног пројекта сарадње ОШ „Бубањски хероји“ из Ниша и руске школе „Центар Восхожденије“ из Шује.