ХАЗАРСКО ЦАРСТВО И ЊЕГОВА ОСТАВШТИНА - (четврти наставак серијала)

ТРИНАЕСТО ПЛЕМЕ: Ћирило и Методије међу Хазарима!

3518
Споменик Ћирилу и Методију у Мукачеву (Украјина)

Припремио: Милош Андрић

Хазарија је одиграла велику улогу у историји источно-европских земаља. Она је заиста била њихов штит који је издржао све јурише непобједивих арпаских армија од којих су стрепјели многи народи.

Улога Хазарије је била свакако значајна и за Византију. Јер, дуги ратови Арабљана са Хазарима, стално су одвлачили велике њихове снаге од граница византијске империје. У току свих тих година, док је Халифат ратовао са Хазаријом, Византија је имала и извјесну војну премоћ над Арапима.

Несумњиво је и то да је Византија својом вјештом дипломатијом често подстицала Хазаре да нападају сјеверне провинције Халифата. Користили су се разним средствима – од политичке подршке и интриге, до улагивања. Тако је, на примјер, император Лав Исавр, 723. године, чак оженио свог сина, Константина, кагановом сестром. Њено је име било Чичак, што значи – цветић. Покрштена, она је била позната као императорка Ирина, а њен син Лав, који је царевао у периоду 775-780, добио је надимак Хазар.

И ко зна колико би потрајали такви односи Византије и Хазарије, да се каган Обадије, на прелазу из 9. у 10. вијек, није одлучио да из паганства пређе у јудаизам.

Са кагановим прихватањем јеврејства, односи између Византије и Хазарије пореметили су се у највећој мјери. Тако, током 9. и 10. вијека, већину напада на каганат испровоцирала је сама Византија. Она је почела да утиче на Алане и Печенеге, који су били непријатељски настројени према каганту.

Стална провокативна активност византијског двора, изазвала је организовање прогона свих хришћана у каганату, који су вјероватно сматрани потенцијалним савезницима Византије.

После репресалија које је хазарски каган предузимао против кримских хришћана и ликвидације Готске митрополије, Крим се отцијепио од Хазарије, и Византија га је одмах припојила.

У вези са овом сложеном ситуацијом, кагану је, 860. године, послата специјална хришћанска мисија на чијем челу је био чувени Константин Филозоф познатији код нас као Свети Ћирило, творац словенске писмености, у пратњи свог брата Методија. У „Житију Константина“ каже се како је његова мисија била одговор на захтјеве Хазара да им се пошаље проповједник који би могао да побиједи Јевреје и муслимане у расправи о вјери. Хазари су обећали да ће у случају побједе хришћанског изасланика, наводно, прећи у хришћанство.

Константин је започео свој пут у Хазарију почевши од Крима, гдје је превео пагане у хришћанство. Као и његов далеки претходник, епископ Израил, који је проповиједао међу Савирима, наредио је, пре свега, да се посјече храст коме су се клањали пагани. Током мисије, браћа су на Криму код Херсона нашли мошти папе Климента I, као и јеванђеље и псалтир писане руским словима на готском језику.

После тога, Ћирило се упутио у централну област Хазарије и тамо учествовао у предвиђеној расправи. Мада је у „Житију“ записано да је Константин (Ћирило) побиједио рабина и кадију, каган није одржао ријеч – није промијенио вјеру.

У арапским изворима и у Јосифовом писму се потанко проповиједа о том спору. Лукави рабин је успио да завади своје противнике, ставивши их у безизлазан положај, обојицу је побиједио,  убиједивши тако кагана у ваљаност и баготворност своје религије. Тако се Константин вратио кући без успјеха.