духовне лекције

Зашто се каже: „Бог на небу, кум на земљи!“

1188

Пише: Александар Вујовић

У Цркви је постојала катихуменст, вријеме у коме се кандидат за крштавање (,,оглашени“) припрема за пријем Св. тајне крштења. Трајало је различито: некад краће а некад и дуже, јер је сваки ,,оглашени“ имао да научи све основне истине Хришћанства и да их, пред пријем Св. тајне крштења, исповеди.

Временом, када су вјерни почели да крштавају своју дјецу – бебе, престао је ,,катихуменст“, а родило се кумство. Дјеца се сада се крштавају по вјери кума, који у Св. тајни крштења постаје духовни отац дјетета – кумчета, јер се оно у том чину духовно рађа, за Бога, за вјечност.

Отуда кум може да буде онај који је вјере православне, дакле, крштена душа хришћанска – православна. Од њега почиње духовно сродс́тво између кума и кумчета, које  нисходној линији важи као и крвно сродство.

Крштена душа може да расте до пуноће раста Христовога по ријечи апостолској. То је, у ствари, хришћанско васпитање, у коме крштена душа добија ,,печат дара Духа Светога“, а затим се, као први члан Цркве Христове, сједињује са Христом и то не симболички (исповиједање вјере), но и најреалније: Светом тајном причешћа.

Кум, дакле, води своје кумче кроз цио његов духовни узраст до пуноће мјере Христове. Зато се у нашем народу каже: ,Бог на небу, кум на земљи!“ Ето толико је неизмјерна важност кумства у Хришћанству. Зато се кум љуби у скут и руку.

Вјера православна се не добија наслеђивањем, већ се у њу улази крштењем. Не може се почети од краја, него од почетка. А почетак нашег живота је улазак у вјечну Цркву Христову, тј.крштење.