СВЕТИОНИК

ОВО ЈЕ БИЛО ЛЕГИТИМНО: Удба припојила Боку – Црној Гори!

22821

У суживотни стаж нама милих географија не би ваљало рачунати годину 1918. јер нико од Бокеља није учествовао на Подгоричкој скупштини (када се Црна Гора ујединила са Србијом), нити је на ту Скупштину с Приморја било ко позван – с обзиром да Бока није ни припадала Црној Гори. Имала је своје посебне скупштине, у множини, о уједињењу са Србијом, с којом се, као и многе друге екс-аустроугарске покрајине, ујединила.

Године пак 1945, дана 8. априла, мјесец прије окончања Другог свјетског рата, сазвана је у Котору сједница Пленума бококоторског среза, на којој је било предвиђено да се, у условима (пост)ратног хаоса, расправља о томе како исхранити становништво, како уредити судски, комунални, социјални, здравствени и просветни систем.

Састанку не присуствују демократски изабрани представници Боке.

Из Записника се не види ко је позвао присутне, нити ко их је одабрао. У униформи вишег официра УДБЕ, с пиштољем за појасом, Црногорац Блажо Јовановић тражи да се под тачком „разно“ (!) уврсти оно што ће значити укидање Боке Которске.

Иако су то била времена када су главе падале као крушке, већина Бокеља се успротивила да се о тако важном питању расправља на сједници. Два свештеника, православни и католички, о. Чуквас и дон Пасковић, траже да се прво изјасни народ и општински одбори, са чим су се сложили готово сви присутни.

Из Записника се види да је упркос свему одлука о припајању Боке Которске Црној Гори донијета напречац, интервенцијом наоружаног Блажа Јовановића, или његовим присуством, уз покушај мањине учесника састанка да спријече незакониту радњу.

Када се под тачком „разно“ гласало о томе да ли да се одлука уопште донесе 8. априла 1945. у Котору, 11 је потписника било против, а само 10 „за“.

Историјски Записник ипак (!) биљежи како се пленум „једногласно изјаснио да се Бока припоји федералној јединици Црној Гори, сматрајући да је тумач жеља народа Боке“.

Недељу касније, на Црногорској антифашистичкој скупштини, аминовано је уједињење на овдје изнесеним правним основама.

(из књиге „Бока Которска и Србија“, Николе Маловића)