скидање прашине

Дража Четник – легенда источне Пољске

1993

Документарно-играни филм Телевизије Пољске (вечерас на РТС 2, од 18:50) говори о животу Драгана Сотировића, човека кога сматрају легендарним јунаком пољског герилског покрета. Сотировић је успешно командовао јединицама у борбама против украјинских осовинских формација, као и у борбама за ослобођење Лавова од Немаца

Мајор Сотировић је у Другом светском рату био један од најпопуларнијих команданата пољске Домовинске армије – Армије Крајова. Највише је користио управо псеудоним „Дража“, тако да га и филмска екипа ТВ Пољске, и сведоци догађаја који се појављују у филму, мајора Сотировића једноставно зову – Дража. Поред Пољака, у филму се као сведоци појављују и његов син и унук, Михајло и Никола Сотировић.

Као млади официр, Сотировић се придружио генералу Михаиловићу на Равној Гори већ у мају 1941. године. Почетком 1942. године на железничкој станици у Крагујевцу препознао га је један љотићевац и пријавио Гестапоу. Заробљен је и после испитивања и боравка по немачким затворима и логорима у Србији, пребачен је у логор Рави Руској на истоку Пољске (данас у Украјини).

Из тог логора је касније премештен у Стриј, одакле бежи 13. јануара 1944. и прикључује се Армији Крајова. Пошто су проверили ко је и шта је, Пољаци су га поставили за заменика команданта 14. уланског пука (пук лаке коњице) у области града Лавова (данас такође у Украјини).

Сотировић је успешно командовао јединицама у борбама против украјинских осовинских формација, као и у борбама за ослобођење Лавова од Немаца. На предлог Команде Југоисточних пољских снага, на челу са генералом Владиславом Филиповским, одликован је највишим пољским војним ореденом, „Виртути Милитари“. Касније је унапређен у чин мајора Пољске армије.

И Совјети, који су садејствовали у борбама за ослобођење Лавова, одликују Сотировића, али га, као и многе друге пољске официре, ускоро хапсе. Он успева да побегне и током августа 1944. постаје командант јединице Д-14 у саставу Групе Варта Пољске армије. Совјети га поново хапсе, а из болнице у Жешову ослобађа га пољска организација која се борила против Совјета.

Априла 1945. године поново се прикључио Групи Варта. Последња акција у којој је учествовао била је напад на совјетску базу код села Домарадз, 25. јуна 1945. године. После расформирања Групе Варта, крајем августа 1945. успео је да емигрира у Француску. Живео је у Монаку, под псеудонимом Жак Роман. Сарађивао је и са пољским и са српским емигрантима. Жалио је што је део Пољске за који се борио припојен Совјетском Савезу. Судбину пољског народа у области Лавова поредио је са судбином српског народа на Косову и Метохији.

Драган Сотировић је био велики верник и хиландарски ходочасник. На Свету Гору је одлазио сваке године, чак и када му је здравље било озбиљно нарушено, тако да је 1987. године преминуо у Солуну, враћајући се са последњег ходочашћа.