Гаврило Принцип је зачео клицу комунизма, тероризма, југословенства, безбожништва међу Србима.
Пише: Момчило Селић
Убиством Фердинанда запалили смо фитиљ на нашем Бурету Барута и изазвали оно што се овим свијетом ваља већ 100 година и што нас ових дана, неумитно, као конац сифилиса, или сиде, уништава, без обзира на нашу несвесност и заборав узрока наше казне.
Јер, убивши Фердинанда мучки, убили смо и нашу част, а то посувраћено чишћење нашег образа довело нас је и до слављења данашњих српско-пучких и медијских осветника и хероја: Шешеља, Аркана, Бокана, Гишке, Шљиванчанина и других њима сличних пустахија, комплотиста, егзекутора и агената.
Апис, очигледно, поред све своје родољубивости није схватио да ради за непријатеље српства, а нарочито Европе; да није било довољног повода, као што је Сарајевски атентат, многи историчари од угледа сматрају да не би било ни Вељега Рата – нити Бољшевичке (јудејске) револуције, нити комунизма, нити Балфурске декларације (зачетка Израела), ни Версајског „мира“ (којим смо ми, Срби, утјерани у Југославију), ни Хитлера као одговора на лихварске „репарације“, нити сатанске, содомске Вајмарске Републике, нити Другог свјетског рата, са хрватским геноцидом над нама, и Брозом, и свим што је уследило потом…