поглед с истока

ПРЕДСЈЕДНИЧКИ ИЗБОРИ: Трка са једним коњем!

2880

Пише: Донко Ракочевић

Пошто Народни фронт, на челу са Јосипом Брозом Титом, новембра 1945, на првим послератним изборима (за Уставотворну Скупштину), практично није имао противника (опозиција је бојкотовала), Черчилов министар иностраних послова Ентони Идн, који је био у британској посматрачкој мисији, те изборе је назвао ”трка са једним коњем”.

А неки српки пјесник, који је из разумљивих разлога остао анониман, испјевао је пјесмицу: „Немогућа ту је збрка, / само један коњ се трка;/ ко је бржи од зеленка? /Сустиже га само сенка!/ То јахачу квари славу, / претече га коњ за – главу. / Ал’ и њему ћар је лепа, / јер је бржи он од репа!”

Убацивање куглице у другу (опозициону) и трећу кутију (која је била за неопредијељене), тзв. ”ћораву” – било је de facto забрањено – јер су смишљено ширене пријетње репресалијама, од којих је стављање на ”црну листу” оних који гласају против Народног фронта, било најблажа реперкусија. То су били ”непријатељи народа”, од којих су многи и главом платили свој избор.

Седам деценија касније, стање у Црној Гори суштински није много другачије. Само што умјесто Тита, имамо Мила. Тито је ослободио Југославију од фашиста, а Мило је спасио Црну Гору од великосрпског хегемонизма, одвајајући је од Србије и увлачећи је у НАТО. Све своје политичке противнике, Мило сматра непријатељима Црне Горе.

Као што су комунисти имали „црне листе“, тако и Демократска партија социјалиста има спискове својих противника на којима даноноћно ради – да их скрати: уцјенама, притисцима, лажним и стварним обећањима… Ових дана су у „обраду“ узели и спискове пензионера, да виде шта ту могу да ураде.

А гласачки списак је посебна прича – скоро па ћемо имати више гласача него становника; бићемо једина земља на свијету без малољетника.

Свјетски смо рекордери и по броју запослених у администрацији – око 60.000. Иако надлежни признају да је вишак запослених очигледан, свакодневно се запошљавају нови, посебно уочи избора, и наравно само гласачи режимских партија. Многи од њих и не долазе на посао, дођу само да узму плату, или наврате на сат времена – да попију кафу.

Недавно је Влада Црне Горе најавила да ће у наредних пар година 5000-6000 хиљада људи у јавном сектору остати без посла, а свакодневно запошљавају нове. По свему судећи, после тога запослени ће бити само чланови ДПС и „сателитских“ му партија. То је и својеврсна пријетња уочи предсједничких избора свим службеницима и намјештиницима да добро размисле кога ће заокружити 15. априла.

Када узмемо и све друге облике манипулација – једнократне помоћи и друга давања центара за социјални рад, помоћ коју је ових дана дијелио Црвени крст (на 2000 адреса), као и други начини корумпирања сиротиње, поново успостављена партијска контролу над Телевизијом Црне Горе, злоупотребa државних ресурса у предизборној кампањи, несређени бирачки списак и још много тога несређеног, сасвим је јасно да од демократских, фер и слободних избора ни овога пута неће бити ништа.

Има ли онда икаквог смисла учествовати на таквим изборима? Зашто давати легитимитет и легалитет црногорском Јосипу Брозу? Зашто га не оставити да се сам трка као Тито 1945. године?

Дакле, за трку сам са једним „коњем“! Поштована опозицијо, не дозволите да вас Мило још једном намагарчи!