Трагом трача

МИЛО НА СЛУЖБЕНОМ ПУТУ: Фантомски „танго“ у Паризу!

4060

 

„Хвала што сте у моју емисију дошли службеним авионом!“

Тако је, иронично, 12. марта 2005. године, Александар Станковић завршио своју емисију „Недељом у 2“, на хрватској државној телевизији, у којој је гостовао Мило Ђукановић. Шта ће на то рећи пореске платише у Црној Гори? – питали су се тада у Хрватској.

А, богами, ништа! Грађани Црне Горе су навикли да они са врха државне пирамиде могу да раде шта хоће. Што си више врху власти пењеш, то си већи закона непријатељ! У свакој правно уређеној држави, закон једнако важи за све. Код нас, што си височије у државној пирамиди, то ти више гледају кроз прсте, како надлежни органи, тако и грађани. Не заборавимо да је и даље, по свим анкетама, Мило Ђукановић најпоштованија личност у Црној Гори, иако је управо он главни емитер и духа и слова незаконитости.

Тим истим „лир-џетом 45“, којим је средином марта 2005. године путовао у Загреб, у вријеме последњих новогодишњих празника путовао је у Париз, наводно да обави неке важне државне послове, о којима ће нас наводно обавијестити када их заврши.

По повратку из Париза, 19, јануара 2020,, на изласку с аеродрома Голубовци (снимак Манса)

По тврђењу истраживача Манса, из Подгорице за Париз је одлетио 29. децембра 2019, а вратио се 10. јануара ове године, истим Владиним авионом. У међувремену је, са супругом, скокнуо преко Атлантика, до Мајамија, редовном линијом (лир-џетом свакако није могао преко Океана, због техничких карактеристика тог авиона).

„Први дио мог путовања је био службени, а након тога сам редовним летом, о властитом трошку, путовао тамо гдје сам желио… Када завршим тај започети посао, обавијестићу јавност“, рекао је Ђукановић прије неки дан.

Није објаснио да ли је државних послова у Паризу имао и по повратку из Америке, јер све да му можемо вјеровати на ријеч, Владин авион је, због његовог новогодишњег провода, морао два пута да лети до Париза.

Колико још пута је још незаконито користио тај авион, не можемо знати, јер Генерални секратаријат Владе Црне Горе неће да нам пружи информације, а премијера Марковића то питање не интересује, као да је државна имовина – Алајбегова слама!

Сличан вео тајни је прекривао и куповину овог авиона, крајем 90-тих година. Сјећате се вјероватно фамозног, непостојећег Едина Ефовића! 

Пошто су медији писали да је авион купљен на незаконит начин, мимо предвиђених процедура и новцем од шверца цигарета, тим проблем се позабавила за ту прилику формирана Комисија Скупштине Црне Горе.

Комисија је од генералног директора Зетатранса, Жарка Марковића, добила копије телефакс порука од стране предузећа Монтенегро Табак Транзит (инструкције и поступање са допремљеним цигаретама и то једна од 26. јануара 1997. године, и друга од 31. јула 1996. године).  На основу тога, Комисија је констатовала да је предузеће Зетатранс, од 1996. године, послове са цигаретама радило по инструкцијама предузећа МТТ.

У циљу испитивања тачности навода у текстовима објављеним у листу Национал, Комисија се у више наврата обраћала предсједнику Владе Филипу Вујановићу да јој достави Информацију са пратећом документацијом у вези КУПОВИНЕ ДВА ЛУКСУЗНА АВИОНА ЗА ПОТРЕБЕ ВЛАДЕ.

Овим поводом одговорио је министар финансија Мирослав Иванишевић да је ,,надлежни орган Владе Републике Црне Горе у септембру 1998. године донио Одлуку о куповини једног новог и једног авиона у замјену за постојећи лир-џет 35 за укупну цијену од 26.729.200 УСД (9.612.000 + 17.117.200 УСД)“, и да је набавка ових авиона извршена тако што је умањена такса од транзита цигарета до коначног измирења обавезе.

Комисија је оцијенила неприхватљивим и незаконитим овакво поступање Владе, односно њеног ,,надлежног органа“ и Министарства финансија.

У одговору предсједника Владе Филипа Вујановића од 26. септембра 2001. године, наводи се да тражена документација спада у групу „повјерљивих аката“ и да се као таква сходно Упутству за извршавање Уредбе о канцеларијском пословању органа државне управе, не може разгледати, нити преписивати ако би се то противило јавном интересу.

Овакав однос Владе и предсједника Владе Филипа Вујановића према Скупштини и према Комисији као радном тијелу Скупштине, Комисија је оцијенила као неприхватљив и недопустив, а самим тим и незаконит.

Како и поред даљег инсистирања Комисије, достављање тражене документације није извршено, чланови Комисије, Предраг Поповић и Новак Радуловић, 9. јануара 2002, извршили су увид у поменуту документацију у Министарству финансија,  о чему су сачинили Извјештај у писаној форми.

У Извјештају се констатује да је министар финансија предложио куповину предметних летилица тако што би се држава одрекла дијела девизних прихода (транзитне таксе), обзиром да нијесу предвиђена динарска средства у Буџету Републике за 1999. годину, за ову намјену. Одлуку о томе донио је Ужи кабинет Владе РЦГ.

У Извјештају о увиду у документацију Министарства финансија Владе РЦГ Поповић и Радуловић нагласили су да је у вези са овим послом сачињен Записник са сједнице ,,Ужег кабинета“ Владе, али није донијета одговарајућа одлука о куповини авиона, нити од стране Владе Републике ЦГ нити од стране њеног ,,надлежног органа“ то јест „Ужег кабинета“, већ се према објашњењу из Министарства финансија, овај Записник сматра Одлуком.

Овакав став и доношење одлуке о куповини авиона од стране ненадлежног органа, Комисија није прихватила и сматра га незаконитим.

У Извјештају о увиду у документацију Министарства финансија помињу се имена два предузећа ЈУБЕ Подгорица и КОЛИНЕКС Бар, која су била посредници у послу уплаћивања нето прихода остварених од наплаћених транзитних такси у државни трезор. Поповић и Радуловић су посебно назначили и истакли да ова документа немају никаквих печата, а нијесу ни посебно заведена.

Будући да у Министарству финансија нијесу имали никаквих ближих података, нити адресе о предузећима ЈУБЕ и КОЛИНЕКС нити о њиховим оснивачима, односно директорима, Комисија се у циљу даљег испитивања обратила Привредном суду у Подгорици да јој достави податке из регистра тога Суда о овим предузећима и њиховим оснивачима.

Привредни суд у Подгорици доставио је сљедећу Информацију:  ,,Друштво за унутрашњу и међународну шпедицију ЈУБЕ д.о.о. Подгорица, Аеродромска бр. 16 регистровано рјешењем Привредног суда Фи. бр. 1929/97 од 10.12.1997. године, оснивач и директор предузећа Ефовић Един, Подгорица, услуга, саобраћај, складиштења и везе, грађевинарство и спољно-трговинске послове.

Друштво за унутрашњи и међународни транспорт роба и путника еџпорт-импорт КОЛИНЕКС Бар, Улица Бранка Ћаловића бр. 3, регистровано Рјешењем овог суда Фи. бр. 307/99 од 23.02.1999. године, усаглашено 30.08.2000. године, оснивач и директор предузећа Ранковић Душко, Подгорица, Петра Матовића бр. 108, лична карта бр. 73757, МУП Подгорица. Оснивачки улог друштва чине новчана средства оснивача у износу од 5.000 УСА и регистровано је за обављање послова као и претходно предузеће.“

У циљу даљег испитивања, Комисија се обратила на адресе ова два предузећа, односно на адресе њихових оснивача, али њени дописи, поред више покушаја нијесу могли бити уручени из разлога који су у Извјештају већ наведени, због чега је Комисија закључила да се ради о ,,фантомским“ предузећима и ,,фантомским“ оснивачима, што потврђује и чињеница да се у Привредном суду у Подгорици води поступак за брисање из регистра предузећа ЈУБЕ.

Комисија је такође констатовала да се цјелокупна документација у којој је извршен увид не може сматрати валидном, јер не поштоје одлуке, уговори, рјешења или било који други документ који потврђује регуларност овог посла, а из документације се није могло сазнати када и како су авиони наручени, када су плаћени и када су преузети од добављача.

Посредством интернета, Комисија је дошла до службеног регистра ваздухоплова Сједињених Америчких Држава који се води у Оклахома Ситију, из кога се види да је авион CESNA N-888 CN регистрован на име JACK PRENJITT & ASSOCIATES INC из града Бедфорда у држави Тексас, а да је авион LEAR-JET 45 регистрован на AVIATION INC TRUSTEE из града Вилмингтон.

Lear-jet 45

И то није све… Фантомска куповина авиона 1998. године, има и своју предисторију. Наиме, како стоји у горе цитираном извјештају тадашњег министра финансија Мирослава Иванишевића, приликом куповине два луксузна авиона продавцу је, кроз трампу, поред 17 милиона долара, дат и авион „лир-џет 35“ (процењен на 9,6 милиона долара) чија је куповина, 1995. године, такође била обавијена велом тајни.

Новинар Донко Ракочевић је тада, у Вечерњим Новостима, објавио текст у коме је објавио циркуларно писмо премијера Ђукановића – директорима јавних предузећа  у Црној Гори, којим их обавештава о намјери да за потребе црногорске привреде купи лир-џет.

„Да ли ће то лир-џет да превози алуминијум, старо жељезо и кромпир?“, запитао се Ракочевић на крају текста, пошто су му директори Комбината алуминијума, Жељезаре и Пољопривредно-трговинског комбината Никшић – потврдили да су добили писмо такве садржине.

А авион је већ био купљен и скривен у хангару на аеродрому Голубовци, док је Ђукановић тражио начин како да га промовише у јавности, пошто се плашио реакције грађана који су до тада за „лир-џет“ знали само из серије „Династија“.

Мило Ђукановић и Светозар Маровић у Владином „лир-џету 35“, 1997. године

„Џемпераши“ су тако, упркос почетним обећањима о скромном животу, почели да троше огроман државни новац на лускузна превозна средства. Негдје у то вријеме су купили и аудије А8, а последњих година су прешли на мерцедесе, и то на оне најскупље (Maybach).

„Комунисти, џемпераши, мафијаши“ – у те три ријечи (из наслова књиге Момира Чабаркапе), садржана је еволуција наших властодржаца, која у Ђукановићевом случају траје цијелих 30 година. И таман када помислимо да не може даље, изненади нас неким новим искораком, као овим „државним послом“ у Паризу који је започео 29. децембра и никако да га заврши… А кад ће не знамо!