ИРИНЕЈ БУЛОВИЋ, епископ

ИРИНЕЈ: Једина Ђукановићева константа је атеизам!

1851

 Можете ли да замислите ситуацију у којој би било који припадник српског рода за посјету манастиру Острог морао да тражи дозволу црнгорских званичника?

-Треба да будемо захвални првом човјеку црногорског режима на искреној изјави да ће се држава Црна Гора „темељно и са пуном одговорношћу“ бавити „обновом аутокефалности Црногорске православне цркве“. Сада сви, на Цетињу и у Београду, знају на чему су. Више нико не може да замера Његовој светости патријарху Иринеју због поређења положаја српског народа у данашњој Црној Гори са оним у негдашњој НДХ.

Ђукановићу се очигледно жури. Он трчећи спаљује мостове према српском народу и онемогућава одговорне личности из СПЦ да одиграју било какву конструктивну улогу, какву су, по његовој оцени, имали раније.

Шта би се, у случају да тзв. ЦПЦ издејствује аутокефалност, догодило са 650 цркава и манастира у Црној Гори?

-Уколико се верници наше цркве у Црној Гори одлучно и једнодушно одупру Ђукановићевој политици, чији прокламовани циље јесте да Српске цркве и српског народа не буде у Црној Гори, стари и нови храмови ће слободно наставити своју мисију. Право је чудо Божје да је наша црква, суочена са толико недаћа у Црној Гори, смогла снаге и средстава и успела да обнови старе храмове и сазида нове, велелепне, у Подгорици и Бару. Такав труд митрополита Амфилохија је за сваку похвалу.

Шта је, по вашем мишљењу, главни узрок идентитетских поремаћаја у Црној Гори?

-Нисaм надлежан да из Новог Сада дајем рецепте за тешке идентитетске поремећаје у Црној Гори. Неки тврде да су они посљедица чистог користољубља, а други мисле да се ради о мењању идентитетских маски. Као типичан пример и за једно и за друго виђење, наводе самог Ђуkaновића; он је најпре био комунистички омладински руководилац, па један од вођа „антибирократске револуције“ и српски националиста, чак и вајни великосрбин, па хушкач на пљачку Конавала, најгрлатији пријатељ Русије и још штошта…

А затим, не баш из чиста мира, црногорски суверениста и пропагатор НАТО-а, уз то анти-Србин и тлачитељ српског народа у Црној Гори, уводитељ санкција Рузсији, промотер независног Косова, савезник тачија и Харадинаја… Додуше, и Едип је мењао разне идентитете и улоге, све до тренутка када се суочио са истином.

Који пут представља излаз из агоније српског народа у Црној Гори?

-Спас од агоније српског народа у Црној Гори могућ је искључиво у јединству Срба који ће, несумњиво, показати да су они и даље већински народ у Црној Гори. Ђукановић је својим поступцима већ онемогућио било какву кохабитацију и забравио врата своје собе, у којој су се раније смјењивали различити представници Срба.

Истини за вољу, постоји код Ђукановића и неизмјењива константа. То је атеизам. Бити атеиста је ствар свачије, па и његове, личне слободе и личног избора. Проблем је у томе што он, декларисани атеиста, жели да се бави унутрашњим питањима Цркве.

Све то упркос Уставу Црне Горе чији члан 14. гласи: „Вјерске заједнице су одвојене од државе“.

-Одвојеност Цркве и државе, уставна категорија која постоји и у оваквој Црној Гори каква је данашња, њега, дабоме, не огрнаичава, а његов наум да буде некрштени врховни арбитар за црквена питања, не умањује му демократски потенцијал и рејтинг код његових поровитеља. Ако би му пошло за руком да свој безумни наум и оствари, могао би да добије и честитања од неког „дужносника“ Стејт департмента. Баш као и Порошенко ових дана.

Али, Црква није политичка партија која по својим потребама оснива и трансформише неки надобудни полиитчар; она  је вечни богочовечански организам, а њен једини оснивач је Христос. Оно што није успело царевима, турксим султанима, Стаљиновим и Брозовим комесарима, неће успети ни овом човеку, достојном сажаљења, без обзира на све.

(извор: Вечерње Новости)