нове књиге

Хитлерова и Стаљинова крвава пространства

762

Нацистички и стаљинистички режими убили су од 1933. до 1945. више од четрнаест милиона цивила на крвавим пространствима – подручју које обухваћа дио Русије, Пољску, Бјелорусију, Украјину и балтичке државе. Убијање је почело глађу коју је Стаљин изазвао у Украјини, а наставило се Великим терором и потом уништењем Пољске у њемачко-совјетској режији.

Упоређујући два система која су усмртила милионе људи, бриљантни амерички историчар Тимоти Снајдер у „Крвавим пространствима“ из новога угла посматра централни догађај европске историје 20. стољећа. Ово врхунско дјело које говори о историји политичког масовног убиства од неизмјерне је важности и за наш став према властитој прошлости. Јер, како упозорава Снајдер, ако историју не изградимо и не одбранимо на потпуно другачијим темељима, затећи ћемо се у ситуацији да ће Хитлер и Стаљин наставити вредновати своје злочине умјесто нас.

У том периоду и на том простору је, мимо војника страдалих у биткама, страдало око седамнаест милиона цивила, од чега их је четрнаест милиона било убијено. Двије трећине (10,400.000) су жртве нацизма, а трећина (3,700.000) совјетског тоталитаризма.

Снајдер набраја шест великих таласа убијања у задатом времену и простору:

  1. Стаљинову колективизацију која је изазвала глад, у којој је страдало око пет милиона људи, већином у Украјини, гдје је за ову пошаст развијена и посебна ријеч – ‘голодомор’;
  2. Стаљинов Велики терор у коме је убијено око седам стотина хиљада људи, од чега нешто мање од половине у западним крајевима СССР-а;
  3. убиство око двије стотине хиљада људи у нацистичкој инвазији Пољске у коју се укључио и СССР;
  4. њемачку противпартизанску борбу и одмазде које су коштале око седам стотина хиљада људи;
  5. помор глађу око три милиона руских ратних заробљеника и милион опкољених житеља Лењинграда;
  6. Коначно рјешење: на овом простору, гдје су се налазили сви њемачки логори смрти, убијено је око пет и по милиона Јевреја од укупно шест уништених у холокаусту.

Пишчева идеја је била да покаже сличности и разлике два тоталитарна система – совјетског и нацистичког – и начине на који су они утицали један на други, те у убијању производили један злочин за другим. У откривању њихове међусобне зависности лежи и главни квалитет ове књиге, као и у постигнућу да се лоцира главно стратиште Европе XX вијека, које није ни у сибирском систему логора, ни у Маутхаузену или у Дахауу.