бисери мудрости

Свети Сава је „написао“ Видовданско еванђеље!

3330

Нигде се парадокси неба и земље нису тако срдачно загрлили као у историји рода српскога. Загрлили видовданским загрљајем. Године 1389, наша се народна душа, кроз косовски подвиг, венчала са небеском правдом.

У име целога народа, честити Кнез се приволео Царству Небеском. И ми смо, једном за свагда, изабрали небеску правду за народни идеал и постали њена драговољна жртва. Од тада, душом Српства постало је: страдати за небеску правду, и жртвовати се за њу.

Зашто је Свети Кнез претпоставио Небеско царство земаљскоме? Зато што Небеско Царство представља и јесте Царство вечних божанских вредности. Ту је све бесмртно, божанско и вечно: и правда, и истина, и љубав, и доброта, и радост, и живот. Ту нема ничег ни злог, ни греховног, ни смртног. Све сама бескрајност до бескрајности, и савршенство до савршенства.

Живети ради вечних вредности Небеског Царства и умирати за њих јесте суштина наше лазаревске, наше косовске, наше народне  вере. Та вера синтетизује све што је најузвишеније, најбоље, најсветије у свим световима. За њу  радосно гину сви косовски витезови, сви: од честитог Кнеза до последњега себра.

Али, откуда њима оваква видовданска етика, овакво видовданско еванђеље? Откуда? Од родоначелника свега великог, свега узвишеног, свега најбољег, свега бесмртног у нашем народу: од Светог Саве! Он је отац видовданске етике, он је писац видовданског еванђеља.

Кнез Лазар је на Косову изабрао и за себе и за народ исто што је, давно пре њега, Свети Сава био изабрао у Хиландару за себе и за народ. Шта је изабрао? Христа Бога и Његово Еванђеље.

(св. Јустин Ћелијски)