МЕРИДИЈАНИ

ПРЕДАЈА КОСОВА: Српска срамота ће постати и руска!

1602
ВЛАДИМИР ЗОТОВ, један од водећих руских експерата за Балкан, уредник спољнополитичке редакције руске државне новинске агенције Регнум

С тачке гледишта националних интереса Русије, сваки „компромис“ око Косова је неуспех. Уколико Србија изгуби Косово, то ће неминовно довести до тога да Русија изгуби Србију

Пише: Владимир Зотов

Многи аналитичари сматрају да актуелна америчка администрација тежи да коначно затвори питање Косова пре избора у САД. У српској јавности све јаче се утврђује теза да ће у скорије време Београд и Приштина ипак потписати одговарајући споразум, што ће у сваком случају значити коначну предају Косова уз крајње сумњиву корист по саму Србију.

Став Србије поводом Косова стално је слабио – она је доследно одустајала од својих органа власти у региону, изводила одатле сопствене судове и полицију, преговори о Косову, који су се раније водили под окриљем УН, уз сагласност Београда пребачени су под окриље ЕУ – у том погледу актуелни режим наставио је и битно продубио оно што је започео претходни, на челу са Борисом Тадићем.

„Договор“ са сепаратистима је неупитни услов интеграције Србије у ЕУ, што је званично било проглашено за приоритет спољне политике актуелног београдског режима. Ипак, поред разарања сопственог територијалног интегритета, на путу у „породицу европских народа“ Србија ће морати да претрпи низ спољнополитичких трансформација, од којих је једна обавезно чланство у НАТО-у.

Тако да ће после свега тога бити просто смешно помињати некакав руски утицај на Балкану. Припајање Србије НАТО-у ће неминовно повући Босну и Херцеговину да крене истим путем, што ће довести до краха последње нама пријатељске територијалне формације у региону: Република Српска ће бити потпуно ликвидирана, БиХ ће постати унитарна држава.

Поред тога, губитак неутралног статуса лишиће актуелну власт у Београду могућности спољнополитичког маневра: Александар Вучић, који с времена на време воли да плаши Запад отвореним кокетирањем са Русијом, тешко да ће моћи с тим да настави. Режим у Београду ће бити приморан да постане отворено антируски.

Шта више, после коначног одустајања од сопственог политичког и војног суверенитета (а ступање у НАТО је управо форма таквог одустајања) сви економски, енергетски и инфраструктурни пројекти Русије у Србији ће се наћи под директном и непосредном претњом. Тако се већ десило у Бугарској, десиће се и овде. И почеће све управо од „споразума“ о Косову.

Предаја Косова такође је у стању да нанесе озбиљан ударац вековним културним и хуманитарним везама Србије и Русије. Већ сада могу да се виде поједини знаци да се врши припрема српског јавног мњења за нешто слично.

Српски експерт, професор Универзитета у Косовској Митровици Дејан Мировић скренуо је пажњу на то да Александар Вучић није лично дочекао авионе са теретом намењеним за борбу против корона вируса који су стигли из Русије. Како је истакао Мировић, председник Србије се ограничио белешком захвалности на „Твитеру“. При томе Вучић је лично дочекао много мању по обиму помоћ из Кине, називајући Си Ђинпинга „братом и другом“.

Осим тога, српска државна телевизија РТС приказала је у вечерњем термину крајње популаран међу руском либералном публиком филм Виталија Манског „Путинови сведоци“, усмерен против актуелног председника РФ. И многи српски аналитичари сматрају да је задатак да се у кратком року Србија претвори у Црну Гору тежак, али при томе остварив.

Mеђу српским патриотама  влада јасан консензус: никаквих „компромиса“ са албанским сепаратистима не може бити, они неумитно воде како ка једностраном губитку територије, тако и ка губитку политичке субјективности. У том погледу српски интереси су идентични руским, чега ипак очигледно није свесна Руска Федерација, која је спремна да подржи сваки салто актуалног београдског режима, фактички увлачећи сопственим рукама Србију у табор спољнополитичких противника.

Уколико Србија изгуби Косово, то ће неминовно довести до тога да Русија изгуби Србију. То ће бити још једна блистава спољнополитичка „победа“ Москве, којих се у последње време већ прилично нагомилало. Можда Руска Федерација коначно треба да послуша глас српског друштва и да престане да се ограничава уверавањима власти у вечито пријатељство, којег између осталог има све мање.

Са руског: Стеван Гајић