ОТВОРЕНО ПИСМО ДИРЕКТОРУ УПРАВЕ ПОЛИЦИЈЕ

ПИСМО ВЕЉОВИЋУ: Бацили сте под ноге аманет краља Николе!

6665

Пише: Донко Ракочевић

Господине Вељовићу, с обзиром да сте учили војне и полицијске школе, вјероватно сте остали ускраћени за елементарна знања из историје, јер како другачије тумачити Вашу констатацију да се Црна Гора никад у својој историји није темељила на култу Немањића и светосавља. Не вјерујем да сте свјесно изрекли највећу глупост која се икад чула на нашој јавној сцени, јер нико нормалан не жели да по таквом достигнућу остане забиљежен у историји.

Истина је сасвим супротна од оног што сте рекли! Култ Немањића, посебно Светог Саве, вјековима се одржавао на просторима данашње Црне Горе, као ниједан други! Ниједна личност у историји балканских простора није више била присутна у народу као Свети Сава у Црној Гори! Ниједан крај на екс-југословенским просторима није богатији предањима о Светом Сави, но што је Црна Гора. Ниједна личност на свијету нема по свом имену толико топонима, колико их Свети Сава има у Црној Гори.

Кренућу с краја, од краља Николе, пошто знам да њега изузетно волите, чак више него данашњег господара, Мила Ђукановића! Цијенећи личност и дјело Св. Саве и непроцјењив значај његовог дјела за културни и сваки други развој Црне Горе, краљ Никола је, уочи Савиндана 1912. године, написао „Пјесму Светом Сави“. Сматрајући да је истрајан рад на духовном препороду и изградњи националног јединства – суштина светосавке мисли, краљ Никола ће записати:

„Српска црква би плакала / Да се Растко не појави / Српској књизи и просвјети / Кам темељац он постави! / И завјешта у аманет / Да се Срби слогом вежу / Да туђину рад неслоге  / И трвењу не подлежу!“

Господине Вељовићу,  за разлику од Вас, краљ и господар Црне Горе полазио је од становишта да је Црна Гора своје постојање и трајање утемељила  на средњовјековној немањићкој државотворној традицији. Управо зато ће при крају пјесме надахнуто записати:

„А да нам је она љепша / Слобода је ресит’ мора / Слобода је колијевка / Немањина Црна Гора!“

Немањина Црна Гора! – ускликну ваш омиљени господар, краљ Никола! Вјерујем да сте се већ сада покајали за оно што сте изрекли пре неки дан, али изнијећу вам још чињеница да не би имали дилеме.

Култ Св. Саве промовисан је и у систему основног и средњег образовања у Књажевини/Краљевини Црној Гори. У читанци за други разред основних школа (Цетиње, 1897), коju је приредио Ђуро Поповић, на шестој страни публикована је пјесма „Свети Сава“, чији садржај гласи:

„Српска дјеца, српске школе / Српски народ слави славу / У пјесмама диже, носи / Немањића Светог Саву.

Што је дон’о златну књигу / Пуну слова и наука / А ту књигу ув’јек чува / Светог Саве моћна рука.

Свети Саво! Српски свече / Заслуге су твоје силне / Од радости Србин поје / Данас пјесме преумилне.

Ти га гледаш, пазиш, чуваш / Са божија неба плава / И за то ти сви велимо: / Теби вјечна, вјечна слава!“

У првом штампаном црногорском календару Грлици за 1835. годину, под датумом 14. јануар (по старом календару), пише: „Сава Арх. Србс.“ Прослава Св. Саве као школске славе на Цетињу је први пут одржана 1856, на иницијативу књаза Данила.

И владика Раде велича Немањиће и њихове славне задужбине. У спјеву „Лажни цар Шћепан Мали“, кроз лик сердара Вукала, каже: „Весели се праху Немањића / Немањића и Гребљановића / Јер ће ваше круне засијати / како јарко сунце на истоку…“

Његошу је „највиши аманет и светиња“ био цар Душан (Немањић): „Највиши је аманет и светиња наша, после имена Душанова, име Карађорђево. Ко је овоме имену противник тај није Србин, но губави изрод српски.“

Митрополит Василије Петровић записао је у „Цетињском љетопису“ пјесму посвећену Св. Симеону Миротовочивом (Стефану Немањи), оцу Св. Саве, молећи га да молитвеним заступништвом код Господа исходује обнову српског царства.

Дакле, нема сумње да је управо култ Немањића дубоко надахњивао и усмјеравaо господаре из светородне лозе Петровића у њиховој државотворној и националној мисији.

Светог Саву су наши преци прослављали већ од 13. вијека, а Савиндан је записан у Минеју Божидара Вуковића Подгоричанина, штампаном у Млецима 1536-1538. Слављење се обављало у свим нашим цркавама и манастирима, а од средине 19. вијека и у школама (прије тога нисмо имали школе). Краљ Никола је сваке године организовао светосавски бал. Једном ријечју, то је била најмасовнија свенародна прослава (14/27 јануар) сваке године, све до 1947.  када су комунисти укинули све светосавске свечаности, сем у манастирима и црквама, јер се чак ни комунисти нијесу мијешали у црквена питања.

Михољска Превлака, и на њој манастир св. Арханђела Михаила, и данас подсјећа да је ту било сједиште Зетске епископије коју је основао Св. Сава 1219. године. У том манастиру је, 1262. године, преписан Номоканон (Законоправило Св. Саве), огромни документ на чијим правилима се градила наша етика, култура, Црква, па и држава.

Немојте изгубити из вида да су најзначаније манастире на простору данашње Црне Горе, поред Цетињског и Острога, изградили управо Немањићи – Ђурђеви ступови код Берана задужбина Првослава Немањића; Св. Петар и Павле, храм у Бијелом Пољу, задужбина Страцимира Немањића (ту је настало Миросављево Јеванђеље); Манастир Морача задужбина Стефана Намањића (сина краља Вукана, а унука Немањиног), као и Манастир Свете Тројице у Пљевљима, у којем се чува лијева рука Светог Саве.

На полицијским и војним академијама, сигурно нијесте учили о Манастиру Савина, једном од најначајнијих у Црној Гори, гдје се чува крст Светог Саве, а црква носи Савино име.

И не заборавите: Подгорица је родни град Стефана Немање. А Св. Симеон је једини светитељ уписан у православном црквеном календару, који је рођен у Подгорици.

На крају, господине Вељовићу, скренућу вам пажњу на још неколико стихова Вама омиљеног господара – Краља Николе (из исте оне Пјесме Светом Сави, а коју можете пронаћи у књизи Пјесме, Никола I Петровић Његош, Цетиње 1969, стр. 73-74)

„Без слободе што су људи / Чопор стоке на пасиште / Груд Србаља од слободе / да удише – тамјан иште  

Здраво, мали слободани / Здраво, синци земље ове / Прирастајте да стечете / родном крају славе нове.

Да дуг свети одужите / И аманет од прошлости / Да у гробу од радости / Немањине шену кости.

И да харност укажете / наше књиге светој глави / И захвални на вјекове / останете Светом Сави!“

Господине Вељовићу, не сумњам да ћете испоштовати аманет краља Николе  – „да дуг свети одужите… да захвални на вјекове останете Светом Сави!“