Бисери мудрости

ДАНИЛО ЛАЗОВИЋ: Шта је то српски национализам? (ВИДЕО)

1976

Шта је то српски национализам? То је ткиво историје српског народа коме је основа Христос, а потка свеци и светитељке и јунаци, мученици Христови. То је песма која Христово име слави. То је весеље где анђели Христови са људима играју.  То је устанак против неправде са барјаком Христовим. 

(ВИДЕО НА КРАЈУ ТЕКСТА!)

Господо српска, браћо и сестре, у Христу Богу, ево зашто је тешко бити Србин, ево шта је то српски нацинализам?

То је рам у коме је икона Христова. То је дом у коме је Христос домаћин. То је брак у коме је Христос благословитељ. То је село и град у коме је Христос начелник. То је држава у којој је Христос – Цар. То је уметност у којој је Христос чаробник. То је школа у којој је Христос учитељ. То је црква у којој је Христос првосвештеник.

Шта је то српски национализам? То је борба у којој је Христос војсковођа. То је страдање у коме је Христос главни страдалник. То jе мука, где се Христос мучи кроз невину децу. То је мрак у коме је Христос једина свећа. То је робовање које је издржљиво само са Христом.

Шта је то српски национализам? То је песма која Христово име слави. То је весеље где анђели Христови са људима играју.  То је устанак против неправде са барјаком Христовим. То је победа с певањем: Христос Воскресе!

Шта је то српски национализам? То је ткиво историје српског народа коме је основа Христос, а потка свеци и светитељке и јунаци, мученици Христови. То је молитва до последње сузе и последње капи зноја. То је пост док очи не постану двапут веће. То је жртвовање за Христа и свега имања и себе сама. То jе снежна чистота у девичанству и анђелска верност у браку Христа ради. То је срећа у самоћи, срећа у браку, срећа у друштву, срећа у побратимству, срећа у колиби, на престолу, срећа у оба света у име Христа Бога.

Ево због чега је речено да је тешко бити Србин. А то је речено комшијама српским и издајницима српским, којима је национализам рам у који они стављају другу слику, коју им противници Христови гурају у руке. То су свете речи нашег владике Николаја српског. Нема народа који има такву историју, пуну страдалништва, сужањства за Христа Бога. Једино руски и наш, јединоверни и братски народ има такву историју, и јерменски.

У овом савременом страдању сулуди нови крсташи, нови инквизитори кажњавају нас најстрашнијим средњовековним мукама, себи драгим мукама, а једна од таквих је она најгора за нас намењена, она, где се ланцима и синџирима везује живи и христолики за већ умрлог, мртвог и хладног да дугу ноћ проведе тако увезан. Тако наш светосавски, христолики српски народ без питања везују за већ умрлу, нехришћанску Европу.

Мало ли је страдалништва српског по Српској Крајини, Книнској и свим другим Крајинама? Мало ли је плача српске нејачи са Косова, грдног и великог судилишта? Мало ли је плача српског из државе Монтенегро-здај? Мало ли је плача српског са српске Метохије?

Али ми, христолики, који у Бога живога верујемо, знамо да ће на референдум у Монтенегро-здај по свој прилици доћи и митрополит црногорско-приморски, зетско-брдски и скендеријски, и чувар светог пећког трона, наш Свети Петар Цетињски, са свом крстоносном и победоносном војском директно с битке на Крусима.

Ми знамо да ће на тај референдум, као и 1941, кад је дошао на Цетиње Секула Дрљевић и кад је прогласио неовисну Црну Гору под талијанском круном, доћи и наш Павле Ђуришић са 14.000 виђених момака. Ја колико знам Баја Станишића он ту прилику неће пропустити.

Ми који гледамо у Бога живога у овоме дивном и беломе граду знамо и недељом да на овом тргу прошета наш Живојин Мишић у друштву са Кајафом, видимо и да им се ту, где би друго, наго код “Руског цара” придружи и Степа Степановић и одједном, на кратко и Радован, Младић, и наш председник Караџић. Седну код “Руског цара”, а код кога ће, и договоре се и кад ће, и с ким ће, и докле ће.

Бог вас погледао. Хаг, да, дивно је рекао наш генерал, Хад. Генерал коме и овога пута честитам што је у пензији, било би тужно да је у овом срамном миру активан.

Снимак говора Данила Лазовића, 8. јануара 2006. године, Београд: