СКИДАЊЕ ПРАШИНЕ: Трагична судбина Драгића Јоксимовића

Дражин адвокат убијен по Титовој поруци са Цетиња!

4253

„Генерале, неће вас пустити. Сада ће убити и мене и вас. Шта год да урадите, убиће вас“, рекао је адвокат Јоксимовић негдје на пола суђења, које је трајало од 10. јуна до 15. јула 1946. На крају суђења одржао је говор који заслужује да буде у свим уџбеницима, због којег је Тито дан касније јавно тражио одмазду

 Пише: Љубиша Морачанин

Многи чувени свјетски адвокати славу су стекли бранећи људе и злочине које су и сами осуђивали. Правна наука у цивилизованом свијету каже да се и најгорима или најнесрећнијима мора дати прилика за свестрану одбрану. Др Драгић Јоксимовић, умјесто славе коју би му донијела одбрана Драже Михаиловића, нашао се на удару комунистичког режима.

Из завршне ријечи браниоца Драгића Јоксимовића, 15. јула 1946:

”…Свих седам докумената које сам овде цитирао објавио је Службени лист ове земље од 9. марта 1945. и представљају непобитне и несумњиве доказе да је југословенска Краљевска влада у Лондону све до 7. марта 1945. године била једина легална и од савезника једина призната влада Југославије. Од 17. априла 1941. до 5. августа 1944. године Драгољуб Михаиловић био је њен овлашћени министар и орган у Србији. Све што је оптужени Михаиловић радио и урадио за време окупације, радио је по наредбама и упутствима ове владе. Југословенска војска у отаџбини била је легална војска, а са правне тачке гледишта партизанска организација имала се сматрати као – илегална организација…

(негодовање у сали)

…Било то коме криво данас или не, генерал Михаиловић је суверено господарио селима, долинама и планинама Србије и заиста је био горски цар српског народа!”

(псовке, урлања, цича у сали)

Каква ће судбина задесити Чичиног адвоката, могло се наслутити још у току суђења. Дан прије доношења пресуде, Јосип Броз је, на Цетињу, на путу ка Јадран, на великом народном митингу изјавио:

– Михаиловић је, каже његов такозвани бранилац, имао право, јер је постојала такозвана законита Влада у Лондону. То је идеологија не само браниоца Јоксимовића, него и других Јоксимовића, који се крију под демократским плаштом. Овдје хоћу да кажем да то нису само људи као што је Јоксимовић, да се не ради само о људима његове боје, него да има људи и других боја, који се исто тако крију под плаштом демократије. („Борба“ 16. јул 1946)

Тај који се крио иза демократске маске, како је рекао маршал, био је други адвокат Ђоновић, такође Дражин бранилац, рођени Цетињанин, који је у родном мјесту уживао изузетно поштовање.

Повод за ово јавно иступање новог господара Југославије био је један детаљ са суђења када је Јоксимовић тражио да свом штићенику постави неколико питања, на која бранилац има права по свима законима свијета. Предсједник суда је на то безобзирно одбрусио:

– Тужилац је окривљеном Михаиловићу довољно питања поставио!

То је значило да се обуставља свака даља интервенција, па и браниочева. Јоксимовић се нашао у чуду, остао је без ријечи и само раширио руке. Споменути други адвокат Ђоновић се тог тренутка у знаку протеста дигао и напустио судницу. Видећи да се нешто необјашњиво дешава, бранилачком столу пришао је амерички дописник United Press-а да пита о чему се ради. Новинар је избачен напоље, иако је у претходним извештајима и тужиоце и судије описивао у позитивном тону.

У сваком случају, Јоксимовићеви дани били су избројани. Тамо гдjе диктатори упере прст, тамо се окрећу и стријеле. Шеснаестог јуна 1949. године пронијела се кроз Београд вијест да је др Драгић Јоксимовић ухапшен. Удба је у току дана банула у његов укућу, и вршила претрес скоро до мрака, и одвела га.

Дражин адвокат је прошао кроз танталове муке, понижаван и вређан на сваком кораку, од злехудог оброка до тешког принудног рада. Стоички је издржао све до 1. августа 1951, када се растао са овим грешним и безбрижним свијетом.

Јоксимовић је био неукаљана политичка фигура Демократске странке. Он је одбијао да брани Дражу, док га он сам није замолио. На крају је одржао тај велики говор, који заслужује да буде у свим уџбеницима, због којег је Тито дан касније јавно тражио одмазду. Ухапсили су га јер је на некој слави слушао Радио Лондон и убили га у затвору. Али ни ту није био крај, оставили су га у дворишту затвора да „одлежи казну“, а на крају и похапсили људе који су му дошли на погреб после две године.

Драгић Јоксимовић рођен је у Бачини, мирном и питомом селу Поморавља, у скромној и поштеној сељачкој породици, 18. јуна 1893. године. После гимназије у Београду, завршава права почетком 1922. и докторира у Дрездену и у Франкфурту на Мајни. Једно вријеме је био секретар Министарства финансија, а после адвокат у Београду. Затим је биран за народног посланика као представник Демократске странке.