Поглед с Истока

БУДУЋНОСТ СРБИЈЕ: Са Вучићем, без Христа!

1835

Пише: Донко Ракочевић

Огроман број људи који се окупио у Београду на митингу под називом „Будућност Србије“, потврдио је да већинска Србија даје подршку Александру Вучићу који се више пута одрекао „небеске Србије“, нашег Завјета, самим тим и Исуса Христа.

Шта је то „небеска Србија“? Какав је то наш Завјет?

У бици на Косову против Турака (1389. г.) великомученик цар Лазар, заједно са својом христољубивом војском, опредијелио се за Царство небеско, умјесто пролазног земаљског царства. „Умримо са Христом, да бисмо вјечно живјели“, поручује он својим војницима. Јер „земаљско је за малена царство, а небеско увијек и довијека“.

То косовско опредељење и тај Завјет, то је савез који је српски народ склопио са Богом – и запечатио га мученичком крвљу. На Косову је српски народ гласао душом својом за Царство небеско, и то је било и остало његово једино право опредељење. Одонда сви Срби, вјерни том Завјету, постају народ Божији – Христов новозаветни народ, небеска Србија, саставни дио Царства Божијега.

Но, Завјет којем су Свети Кнез и Косовски јунаци остали вјерни, Завјет је и Светосавски. Јер, Косовски завјет не би био могућ да није током стотину и седамдесет година (од 1219. до 1389) припреман у манастирима и црквама, задужбинама Светога Саве и Немањића.

Због свега тога,  одрицање од „небеске Србије“ је погубније чак и од одрицања од Косова као територије (које свакако слиједи), јер шта је тијело без душе, шта је народ без духа, шта су Срби без Косовског мита? Нико и ништа! Или, у најбољем случају, савремени манкурти – робови испраног мозга, у канџама западних (антихришћанских) центара моћи.