ДНЕВНИК МОТОЦИКЛИСТЕ

РОКИЈЕВ МАРАТОН: Мотором до бескраја Русије!

1458

Наш сарадник Роки Рогошић прексјутра креће у још један мото-маратон. Овај пут са двојицом Сергеја прећи ће 7000 километара беспућима Русије, на старим мотоциклима BMW R1150GS.  Најдужи дан у години и најбјелију ноћ (23.06) провешће у шаторима на обали Баренцовог мора

Пише: Роки Рогошић

Мотором до бескраја! Зашто бескрај и гдје се он налази? Шта је тамо, шта је то што ме вуче ка њему? Шта ме чека тамо и шта ме чека до тамо? И зашто мотором? Ваздух, вјетар, осјећај слободе? Тражење себе? Па кад се до сада нијеси пронашао, брале, тешко да ћеш се и по сад наћи, мало ти је касно наум пало.

Али ајд добро, не умијеш себи то објаснити, а како ћеш тек другима, него опет исто питање, зашто бескрај и гдје је он? На запад или на исток бескраја нема, увијек се може даље, прије ће бити да је то бесконачност него бескрај, врћење у круг…

Куда? Па, Русија наравно! Зашто не Норвешка, на примјер Норд кап? Сви тамо иду! Е ето ти одговор, тамо гдје сви иду тамо ја нећу, нећу и тачка.

Па добро, зашто Русија? Велико је то човјече, и широко. Па ако се већ тражи бескрај, онда је то тамо гдје престаје пут, гдје нема даље, гдје почиње лед…

Од Пушкиновог гроба ћу да кренем, па њему је, човјече, на четрдесници наш Његош држао опело.

Па, онда Петровград са свим његовим знаменитостима, па Валаам. Чекај, шта ти је то Валаам? Шта, не знаш? Па то ти је острво у највећем језеру Европе, Ладога језеру или Ладошком језеру, на коме се налази једна велика светиња, Валаамски манастир основан 1407. године.

Па је ли то тај бескрај? Не, бре, то је ближе почетку него крају.

Куда даље? Петрозаводск, главни град Републике Карелије. Први пут чујем за њу. Е, благо теби, то ти је, што би ми рекли, република на води, 63000 језера! Да, да, добро си чуо, 63000 језера.

Е, Петрозаводск се налази на обали другог по величини од њих, Оњешком језеру које има 1300 острва а најпознатије од њих острво Кижи, сматрају га осмим чудом свијета, музеј руске архитектуре на отвореном, ту ти је најстарија руска ветрењача, Преображењска црква из 1714. године са 22 куполе, сва од дрвета и без иједног ексера, па онда Црква Покрова Богородице из 1764. године, такође од дрвета.

Али нећемо најпречим путем до њега, тако могу сви. Ми ћемо около, преко Медвежегорска, па макадамом преко Великеје Губе до села Ојатевшћина које је удаљено од острва само 700 метара.

И опет истим путем и јединим могућим назад до града Кем. А одатле источно према Соловецком архипелагу у Бијелом мору. Посјетићемо Соловјецки манастир из 15. вијека који је после Октобарске револуције претворен у радни логор и који је један од првих Гулага у Совјетском Савезу.

Након тога идемо још сјеверније, мало западно више источно, према Мурманску и коначно из Мурманска идемо неких 150 километара сјевероисточно до засеока Териберка, најсјевернијег мјеста у Русији до ког је дошао пут ма какав он изгледао, на обали Баренцовог мора које је дио сјеверно-леденог океана. Руси то мјесто зову крај земље јер ту „нема даље“.

Ајд’ са срећом више, како ћете назад. Па, да би нам све било фино, назад ћемо великим дијелом преко Финске.

(Полазимо из мјеста Аш у Чешкој, а један од двојице Сергеја креће из Москве, сријећемо се у мјесту Пушкинские Гори код гроба А. Пушкина, у ствари то мјесто рачунамо као стартну позицију)

Спреман стари BMW, који је Роки одабрао за ово путовање због једноставности и издржљивости