Поглед с истока

    Ђукановић је, као Ђаво, све окренуо наопачке!

    8292

    Пише: Донко Ракочевић

    „Понудили смо Српској православној цркви да буде дио рјешења – обнове самосталне Црногорске цркве… Обновили смо државу, вријеме је да обновимо и цркву. Они за сада ту понуду одбијају и неће им први пут ако пропусте изгледну шансу. У том случају преостаје им да наставе да буду црква националних Срба у Црној Гори, али тада ћемо морати створити и цркву националних Црногораца“, рекао је предсједник Црне Горе, Мило Ђукановић данас на Цетињу, и додао:

    „Не мислим да је то најбоље рјешење, боље сам понудио – да имамо Православну цркву која ће окупити све вјернике. Црногорци имају иста права и потрудићемо се да се развије инфраструктура и да се државном дипломатијом допринесе канонском признању те цркве и њеној аутокефалности. Свако другачије поступање државе било би неодговорно.“

    Ђукановић, као безбожник, не може да схвати да  Црква није државна институција, већ богочовјечански организам; да може припадати само Богу и вјерујућим људима, а никако безбожницима, понајмање држави, јер би онда предсједник државе био – глава цркве! Свето писмо каже да је глава Цркве – Исус Христ, а удови смо ми сви вјерујући. Црква је дом Божји на земљи!

    Христос је рекао: „Основаћу Цркву своју и врата паклена неће јој одолети!” (Мт, 16, 18.) A није рекао: „Организоваћу овај и онај народ и од њих ћу направити своју Цркву!” Или: „Овај народ ће бити моја Црква!” Или: „Сваки народ имаће своју цркву!“ А тек никакве државе није помињао, као ни предсједнике држава као осниваче помјесних цркава.

    Црква припада Богу и у њој се налазе хришћани. А хришћани су они који призивају име Господа нашег Исуса Христа, од кога су позвани (а не од предсједника државе!), зато се још од старина називају – свети. Хришћани живе и делају по угледу на Христа, а не по програму Демократске партије социјалиста!

    И српски народ није био народ све док није ушао у Цркву; док га Свети Сава није привео Христу и од њега направио народ Божији, између осталог и формирањем епископије на Михољској Превлаци код Тивта 1219. године. Тек тада Срби из мрака историје улазе у историју овог и оног свијета, тек тада престају бити варвари.

    И нико нам, кроз вјекове, није дирао Цркву, чак ни Турци и Млечани! Јосип Броз, из чијег шињела је Ђукановић изашао, био је диктатор, али није се петљао у црквено питање и није правио Југословенску цркву.

    Цркву нису Срби измислили нити изгласали, нити основали, већ су ушли у њу. Тако ни данашњим Црногорцима нико не брани да се коначно покрсте (јер су,  по сопственом признању, почев од Ђукановића, безбожници, уз ријетке изузетке). Самим тим ће се и национално еманциповати, јер шта су друго Срби у Црној Гори него историјски Црногорци (људи са простора данашње Црне Горе) који су прихватили православну вјеру!

    И ето јединства огромне већине народа у Црној Гори, а које се црквеним језиком зове – саборност! И ријешено црквено питање у Црној Гори.

    Црква не постоји због државе, већ због њених вјерника, као што ни грађани не постоје због државе, већ држава постоји због грађана. Ђукановић је ту све окренуо наопачке, као што се Ђаво појављује наопачке. И од њега се, као од Ђавола, треба бранити крстом и молитвом.