скидање прашине

Све што (ни)сте знали о црногорским племенима!

5892
Фото: Мондо

Од свих балканских држава, у културолошком смислу, трагови племенског друштва насталог на рушевинама феудалног поретка „најживотније“ су сачувани у Црној Гори.

Тако је информација о „племенској припадности“ до данас сачувана у Црној Гори као важан садржај приликом упознавања, односно као „етикета“ која открива колективни идентитет.

Под појмом „племе“ и у старом друштвеном уређењу на територији данашње Црне Горе подразумевале су се територијално-друштвене заједнице настале од једног или више родова, али и административне јединице.

Грбаљ је, рецимо, најбољи пример за племенско уређење базирано искључиво на територијалној припадности јер је од самог настанка било мешовитог родовског састава.

Већина осталих племена која су егзистирала на територије данашње Црне Горе уклапала се у традиционално схватање племена као заједнице која је потекла од једне породице или од једног лица. Управо су на оваквом доживљају настала предања о родоначелницима разних племена у Црној Гори.

У епохи владавине династије Петровић-Његош у Црној Гори је постојала и званична подела на племена која су представљала административне јединице. Мада је ова званична подела садржала мање више исте границе између племена као она народна, било је неких суштинских разлика пошто су се као племенска целина третирале и области које ни по једном основу нису могле да се тако карактеришу.

Према народној подели с краја 19. века црногорска племена су подељена према припадности историјским областима – Старој Црној Гори, Брдима, Старој Херцеговини, Боки Которској, јужном приморју, Крајини и Малесији.

Становници Старе Црне Горе су се тако звали Црногорци (данас Староцрногорци), припадници племена у Брдима – Брђани, Старе Херцеговине – Херцеговци, Боке – Бокељима, јужног приморја једноставно приморци, Крајине – Крајнињани а Малесије – Малисори.

Стара Црна Гора обухватала је четири нахије – Катунска нахија (Катуњани), Ријечка нахија (Ријечани),Црмничка нахија (Црмничани), Љешанска нахија (Љешњани).

Катунска нахија имала је девет племена: Цетиње, Његуши, Ћеклићи, Бјелице, Цуце (Веље и Мале), Озринићи (Чевљани), Пјешивци (Горњи и Доњи), Загарач (Горњи и Доњи) и Комани (Комани у ужем смислу и Бандићи).

Љешанска нахија имала је три племена: Дражевина, Градац и Буроње.

Ријечка нахија бројала је пет племена:  Косијери, Добрско село, Цеклин (Горњи и Доњи), Љуботињ (Горњи и Доњи), Грађани.

Црмничка нахија дијели се на: Подгор, Дупило, Брчели, Сотонићи, Глухи До, Лимљани и Бољевићи.

Племена “седморо Брда” чине: Бјелопавлићи, Пипери, Братоножићи, Кучи, Ровца, Морачани и Васојевићи.

Стара Херцеговачка племена која су се простирала на територији данашње Црне Горе су: Дробњаци, Ускоци, Пива, Шаранци, Никшићи, Бањани, Грахово и Кривошије.

У племена Приморја спадају – Грбаљ и Паштровићи са Брајићима, Маинама и Поборима.

Административна подела на племена престала је да важи након проглашења Црне Горе краљевином 1910. године. Тада је донет закон о административној подели којим су укинута племена као административне јединице, да би након Првог светског рата и уједињења Црне Горе Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца племена у највећој мери и суштински престала да постоје услед великог исељавања становништва у градове.

Дух племенске Црне Горе, Брда и Боке, међутим, никад није престао да живи, захваљујући предањима и митовима сачуваним из ове епохе али и патријархалном режиму и специфичном „ратничком“ систему вредности.

Наравно, трагови племенског духа сачувани су и кроз традицију међуплеменског ривалитета који је изнедрио и оне мање епске одлике припадника ових заједница.

Извор: Мондо