извјештај Global Burden of Disease

СТАТИСТИКА: Од чега људи највише умиру!

260

Велика студија за прошлу годину открива како све дуже живимо, али смо све болеснији и више патимо

Свијет је јако напредовао у борби с инфективним болестима али као резултат тога данас водимо све дуже и болесније животе.

– У року од 20 година из свијета у којем људи нису имали довољно хране постали смо свијет с превише хране, посебно оне нездраве. Због тога оболијевамо – рекао је угледни истраживач, Мајид Езати. Додао је како људи никад прије нису живјели с толико болести и здравствених проблема који узрокују хроничну бол, ограничавају кретање и онемогућују да јасно видимо, чујемо па и размишљамо.

Водећи здравствени проблеми данашњице нису болести које убијају, већ с њима болесни живимо, објаснили су истраживачи. У извјештају Global Burden of Disease анализирано је здравствено стање људи широм свијета те је притом одређен глобални просјечни животни вијек, а истраживање су спровели Универзитет Вашингтон у сарадњи с више од 2500 научника из 130 земаља.

Студија је показала како је просјечни очекивани животни вијек за људе 72,5 година (с тим да он за жене износи 73,5, а за мушкарце 69,8). У 2016. години, Јапан је имао највећи очекивани животни вијек од 83.9 година, док је најнижи био у централним афричким државама – 50.2 година.

Прошле године било је 57.7 милиона смртних случајева. Око 73 одсто забиљежених смртних случајева се догодио услед незаразних болести (срчана обољења, мождани удар, рак). Око 19 одсто смртних случајева у 2016. године је забиљежено услед заразних болести, болести које се догађају током трудноће и порођаја, неонаталних болести и болести услед лоше прехране, док је до 8 одсто забиљежених смртних случајева дошло након повреда.

Ако погледамо резултате извјештаја, закључује се како је од 2006. до 2016. године, укупни број смрти услед заразних, болести које се јављају током трудноће, порођаја, неонаталних болести и поремећаја у исхрани смањен за скоро 24 одсто. С друге стране, тотални број смрти од незаразних болести се повећао за 16 одсто од 2006. до 2016. године (5.5 милиона смрти више у поређењу са извјештајем из 2006. године).

Главни узрок смрти у 2016. години била је исхемијска болест срца (9.5 милиона смртних случајева и повећање од 19 одсто у односу на 2006. годину). Од последица дијабетеса је 2016. године умрло 1.4 милиона људи, што је 31 одсто више у односу на 2006. годину. Од 2006. године, повећао се број умрлих од тероризма за 143 одсто па је било чак 150.500 смртних случајева у 2016. години.

Стопа смрти такође расте услед коришћење опиоида, амфетамина и љекова. Занимљив је податак како око 1.1 милијарда људи широм свијета има неки тип менталног обољења или поремећаја услед кориштења одређених супстанци.