здравље из природе

Шта све лијечи сенф?

1065

Код нас – у јеловнику, у Русији – на љекарском рецепту! Сенф је познат у свијету као гурмански зачин, али га Руси користе као ефикасну заштиту од различитих болести. Горчичници, односно облоге од сенфа излечили су од прехладе многе генерације Руса. Проверено „бакино“ средство још увек надмашује по популарности чак и најсавременије антибиотике.

Када странци виде у руским апотекама листиће картона премазане сенфом, они се чуде: „шта је то и чему служи?” А Руси, с друге стране, се питају: „зашто је у Европи скоро немогуће пронаћи горчичнике – природно, јефтино и у исто вријеме ефикасно средство против прехладе и других обољења?”

Горчичници су облоге од сенфа, који Русима замјењују огромни арсенал љекова. О исцјељујућим својствима сенфа знали су још стари Римљани. Они су правили овај пикантан зачин од слачице – биљке, коју у народу такође зову горчица или горушица. Древни љекари су често користили сенф као средство против кашља, болести цријева и крвотока. Савремена истраживања су потврдила да овај гурмански додатак заиста благотворно утиче на здравље: он нормализује циркулацију крви, побољшава пробаву, има антисептично и противоупално дејство. Осим тога, сенф сматрају превентивним средством против канцера.

Сенф је скоро универзалан лијек јер се користи и за унутрашњу и за спољашњу употребу. Још у првом вијеку нове ере велики грчки љекар и научник Диоскоридис (који је први смислио термин „анестезија“) је препоручивао пацијентима облоге од сенфа као најбоље средство против болова у мишићима.

Још 1866. године, француски фармацеут Жан-Пол Риголо је направио први стандардни горчичник – картонски квадратић, премазан слојем сенфа. Иако је у Европи током 20. вијека ово љековито средство било незаслужено заборављено, у Русији су горчичници постали веома популарни. И данас се они могу пронаћи у свакој кућној апотеци. Због велике потражње, руске фабрике производе годишње десетине милиона горчичника – и у класичном облику и у модернизираној варијанти, која представља папирну кесицу, напуњену прахом од сенфа.

Љековити ефекат горчичника се постиже захваљујући синигрину – активној супстанци, коју садрже сјеменке слачице. Синигрин изазива пецкање коже и обезбјеђује доток крви ка болном мјесту, смањујући упалу.

Руси најчешће користе горчичнике као прву помоћ код прехладе. Облоге од сенфа добро помажу у лијечењу кашља, бронхитиса и упале плућа.

Осим тога, горчичници нормализују крвоток и зато се препоручују за регулисање притиска и ублажавање мигрене. Они такође олакшавају стање пацијената, који пате од остеохондрозе – болести, познате као „коштана смрт“.

Горчичници ефикасно помажу код реуме и неуралгије. Поред тога они су незамјењиви у случају истезања тетива и болова у мишићима.

Једну супену кашику мљевене слачице (љутог сенфа у праху) помешајте са једном супеном кашиком брашна или скроба. Додајте у смјесу мало топле воде и добро све умутите док не добијете конзистенцију пасте. Након 30 минута премажите овом масом комадић танког папира или тканине димензије 10х12 центиметара. Покријте слој пасте од сенфа још једним комадом папира или тканине. Горчичник је готов.

Умочите горчичнике у топлу воду (40-45 степени Целзијусових) и ставите их на кожу. Покријте се јорганом и сачекајте од 5 до 15 минута. Након тога скините горчичнике и обришите кожу сувим пешкиром.

Код кашља, бронхитиса или упале плућа ставите горчичнике на леђа, изузев области кичме и срца.

Код упале грла ставите горчичнике на предњу страну врата.

Код мигрене ставите један горчичник на потиљак.

Код хипертензије ставите горчичнике на пете или на ножне листове.

Код неуралгије, упале и истезања тетива ставите горчичнике на болно мјесто.

Код прехладе ставите горчичнике на табане, навуците чарапе и оставите их цијелу ноћ.

Горчиници се не препоручују:

-код туберкулозе или канцера;

-код отворених рана и чира на кожи;

-у случају, када је температура пацијента већа од 37,5 степени Целзијусовоих;

-у трудноћи;

-ако дијете има мање од шест година.