праве вриједности

Шта је основ брака?

618

Прије ступања у брачну заједницу будући брачни партнери, у већини случајева, свестрано третирају брачне проблеме, о свему размишљају, гласно мисле, стварају замашне планове, многе кривине исправљају, чворове глачају. Сондирају терен за своју радосну будућност. И када су се увјерили да им никакав браник на путу среће и мирног живота не стоји, онда озакоњују своју будућу брачну заједницу.

Сви вјереници и млади брачни парови са устрапталом чежњом и ријетким одушевљењем очекују од живота у браку савршену усклађеност, шетњу по цвијетним ливадама; и свим својим младалачким бићем жарко и искрено очекују вјечито мажење у наручју брачне хармоније.

Но, ако обратимо пажњу на брачни живот и на све околности и прилике под којима се развија брачни живот, доћи ћемо до ове констатације: постоје и срећни и несрећни бракови. Има додуше и сношљивих бракова, ни срећни ни несрећни, него просто сношљиви, ,,трпе се“. Али ако се уђе озбиљно у суштину таквих бракова бићемо принуђени да их разврстамо било у једну, било у другу брачну категорију: срећну или несрећну.

Има брачних другова којима стоје на располагању сви услови за нормалан живот у браку. Имају довољно материјалних средстава, заузимају завидне положаје у друштву, свијет им указује поштовање, а шкргућу зубима јер су несрећни у браку. Пуно пара, а мало или нимало среће.

На другој страни имате сиромашне брачне другове. Никаквих материјалних средстава немају. Не станују у раскошним становима. Једна собица у неугледној уџерици, скоро без икаквог намјештаја и украса, али испуњена пјесмом и пријатним расположењем. Мало пара, а много среће.

Богатство не може усрећити, нити сиромаштво унесрећити брачне партнере. Имате и богате и сиромашне – срећне и несрећне. То не говори теоретичар, него то јасно сведочи сам живот.

Значи: срећа брачног живота није условљена никаквим материјалним погодбама.

Ступање у брачну заједницу није тако једноставан корак у животу. То је, замало, најсудбоноснији потез у животу и за мушкарца и за жену.

Двије судбе спајају се у једну, два живота у један живот. Иако се у брачном животу индивидуалност брачних партнера не губи и не ограничава брачним везама, ипак идеја брака неким чудним и тајанственим каналима сусличава нарави и узајамно продубљује оба брачника и на крају ствара једну јединствену брачну личност, један брачни организам.

Ступањем у брачни живот, двоје доносе решење да кроз живот заједнички иду. Животну путању, било утабану или трновиту удвоје пролазе ослоњени једно на друго. Све животне згоде и незгоде заједнички сносе: дијеле и добро и зло. Уживају у чаробном миљеу брака, али јуначки и солидарно одолијевају свим животним искушењима.

Како ће брачни другови да ускладе своје захтјеве и потребе са императивима брачног живота? – Морају своју брачну грађевину сазидати на чврстим темељима.

Већина необавијештеног свијета, и младог и старог, и школованог и нешколованог, сматра да је материјална подлога најпоузданији услов будуће среће супружника. Видјели смо да живот овакво сматрање на сваком кораку демантује. У заблуди су они који очекују брачну срећу од материјалних блага и условљавају брачну заједницу положајем и друштвеним везама.

Срећа у браку, дакле, не зависи од финансијских кондиција. Темељ брачне грађевине не може бити монета. Сликовито речено: монета може да се употријеби само као материјал за китњасту фасаду брачне грађевине. Нешто се друго, сигурније, чвршће мора поставити за основ брака.

Оно што је вјечито, увијек младо, увијек орно за жртву, свагда умилно, стрпљиво, сладак зачин животном пелену; оно што осмишљава живот уопште, то брачну заједницу претвара у идеално јединство и то је темељ сваког брака. На нашем језику, тај темељ се зове љубав.

Љубав је основ брачног живота.

Ступити у брачну заједницу, а не љубити свом душом својом и свим срцем својим свог изабраника, несхватљиво је за оне који здравим погледом посматрају саму утробу брачних односа. Прави брак без љубави је немогућ. Бракови могу постојати и сношљиви бити, али брак без чисте, искрене, срдачне, свеобухватајуће и свесагоријевајуће љубави није брак пјесме већ спрега лица супротних полова; брак онда није обострана допуна (и тјелесна и дуговна) него средство за гашење сексуалног пожара и за још неке другостепене и безначајне животне потребе.

Ради своје среће, ради свога добра, ради савршене хармоније у браку, супружници морају љубав из дана у дан брижљиво његовати. То је њежна биљка. Може брзо закржљати и потпуно увенути ако се пажљиво не обрађује, плијеви и залива. Све што се у браћном животу ради, у знаку чисте љубави ваља радити. Међусобно расправљање свагда би требало водити у љубави и сваку ријеч мјерити љубављу.

Неспоразуми се не отклањају инатом и тврдоглавошћу, него љубављу. Многи зли удеси у брачним односима натјерају брачне другове на употребу горких пилула. Чиме ће се живот усладити? Ничим другим него свепраштајућом љубави.

Никаква искушења, никакве трзавице у свакодневном животу, не могу пореметити брачну хармонију, ако је брак вођен и руковођен пожртвованом обостраном љубављу. Супротне нарави ће се ускладити само ако међу брачним друговима пламти пожар љубави. Љубав је поклон са неба.

(Часопис ,,Жена и свет“, 1941. година)