времеплов

Март – кобни мјесец за Србе!

2453

Ако је јануар најсветлији, најсрећнији српски мјесец,  јер у њему јер рођен Исус Христос, у њему обиљежавамо Светог Саву, Светог Јована, Богојављење, Сабор Пресвете Богородице, Српску Нову годину, онда је март најтамнији, најтрагичнији, због чега – видјећете у наредним редовима, просто је невјероватно какви су се кобни догађаји по српски народ концентрисали у овом мјесецу

23. март 1688. године, турска војска Сулејмана Бушатлије, у Цркви Св. Ђорђа на момишићком брду у Подгорици живе спалила двојицу свештеноучитеља и њихових четрдесет ђака. Предање каже да се овај безумни злочин десио на Велики Четвртак у недељи страдања Христових.

27. март 1941. године, демонстрације у Београду против Тројног акта, које су разљутиле Хитлера и навела га на одлуку да извршпи агресију на Југославију, у којој је страдало 1.685.000 становника.  Последњих деценија су испливали бројни докази који говоре да су 27-мартовске демонстрације организовали енглески агенти.

16. март 1981. године, велики пожар у Пећкој патријаршији. Комунистичке власти су покушале да одговорност свале на монахиње, како би се прикрио надолазећи албански сепаратизам.

9. март 1991. године, демонстрације на Тргу републике у Београду, први велики митинг Српског покрета обнове Вука Драшковића, против режима Слободана Милошевића. Из данашње перспективе, јасно се види да је то била једна од почетних акција страних служби, као увод у све оно што ће се дешавати 90-тих година, па све до данас.

24. март 1999. године, почела НАТО агресија на СРЈ. У нападима који су без прекида трајали 78 дана тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе, цркве и манастири. Процјене штете коју је имала СРЈ крећу се од 30 до 100 милијарди америчких долара. Коначан број жртава званично није саопштен, а српске процјене се крећу између 1.200 и 2.500 погинулих и око 6.000 рањених.

12. март 2003. године, испред зграде Владе Србије убијен Зоран Ђинђић.

4. март 2004. године, у српском манастиру Хиландару на Светој гори избио је пожар катастрофалних размјера. У њему је изгорјела сјеверна половина манастирског комплекса.

17-19. март 2004. године, погром српског цивилног становништва на Косову и Метохији, који су организовали албански екстремисти. Процјењује се да је више од 4.000 људи изгнано из својих кућа, погинуло 28 Срба, више од 900 претучено и тешко повријеђено, уништено је 19 споменика културе прве категорије и 16 православних цркава које нису категорисане. Уништено је око 10.000 вредних фресака, икона, путира и многих других црквених реликвија, као и књиге крштених, венчаних и умрлих, које свједоче о вјековном трајању Срба на Косову и Метохији. Од Срба је етнички очишћено шест градова и девет села.

11. март 2006. године, у хашкој тамници освиће мртав Милошевић.

15. март 2018. године, предсједник Србије, Александар Вучић, први пут најављује преговоре за признање терористичке државе Косово, одричући се најзначајнијих српских природних ресурса и културно-историјских споменика, најважнијих и најљепших цркава и манастира, темеља наше културе и духовности.