Имајте ово у виду прије него заспите:

Снови за Нобелову награду

1757

Снове нам нико не може одузети. Уз њих можемо упознати себе, разбити досаду, побиједити депресију… А неки су уз помоћ снова дошли чак до Нобелове награде

Генијални научни умови наводно су у сновима откривали Нобелом награђене формуле. Кажу да се теорија релативитета Ајнштајну први пут “указала” у сну, да се Моцарт будио с готовим композицијама и да је Мендељејев уснио периодни систем елемената. И за Теслу се вјерује да су му снови били од пресудне важности.

Али тек је Роберт Левис Стивенсон био прави срећковић. На јави су га дуго мучили његов Доктор Џекил и господин Хајд. Роман је коначно почео да пише кад му се у сну појавила структура фабуле. Затим је почео сањати и приповијетке у наставцима.

Довољно је да то пожелите и запамтитћете снове, чак и ви који упорно тврдите да не сањате. Процјењује се да сваке ноћи сањамо најмање два сата. Престаните да вјерујете да сте изузетак. Једноставно признајте: Не сјећам се својих снова. Срећом, свако их може запамтити… уз помоћ трикова.

Најједноставнији начин да их запамтите јесте да их некоме или себи у диктафон препричате чим се пробудите. “Најбоље је да их запишете, чак и ако се сјећате само једног детаља, ма колико он био безначајан”, препоручују психотерапеути.

Једна од најзанимљивијих и врло учинковитих техника памћења снова потиче из “времена прије почетка времена”, како аустралијски домороци називају “мјесто” с којег су дошли. Као народ с једном од најпоетичнијих космогонија у историји свјетских религија, Абориџини сматрају да све на Земљи потиче из времена сањања.

Све су створили њихови духовни преци – дијелом људи, дијелом биљке и животиње – који су се стопили са земљом и осталим елементима. Због тога су Абориџинима снови свети и важни за духовни развој колико и храна за живот.

Обред “времена снова” својеврсни је чин иницијације у свијету одраслих, за који Абориџини почињу да вјежбају још као дјеца. Циљ је да намјесте “унутрашњи сат” и пробуде се непосредно прије свитања. Затим опет морају накратко заспати прије него што се заиста пробуде. У том кратком раздобљу усниће сан који ће запамтити и препричати племенским старјешинама.

У многим племенским друштвима широм свијета вјеровало се да је ноћни ваздух испуњен лошим и добрим сновима који лете. Постојали су бројни начини на које су људи покушавали да оне лијепе дозову у своје снове.

Индијанци су у те сврхе правили хватаче снова. Обичај је био да се њима дарују новорођена дјеца и тек вјенчани парови.

Прије много времена, стари врач из племена Лакота био је на високој планини када је добио визију. У тој визији се Иктоми, велики учитељ мудрости, појавио у облику паука. Иктоми му се обратио на светом језику, а док је говорио, узео је обруч од врбе који је имао на себи, коњску длаку и перле. Водио је причу кроз дјетињство и одрастање, до старости када је почео плести мрежу. Причао је о циклусима у животу – како почињемо живот и како се циклус завршава.

У свакој животној доби постоје многе силе, неке добре, а неке лоше. Ако слушате добре силе, оне ће вас усмјеравати у правом смјеру. Када је Иктоми завршио причу, дао је врачу мрежу и рекао да је мрежа савршен круг са рупом у средини, те да је треба искористити да његови људи пронађу своје циљеве, да на прави начин искористе своје идеје, снове и визије.

Ако вјерујете, мрежа ће ухватити ваше добре идеје, а лоше ће отићи кроз рупу. Врач је ово пренио свом народу и зато сада многи Индијанци каче хватаче снова изнад својих кревета.

Добро се хвата у мрежу живота, а зло пропада кроз рупу у центру мреже и више није дио њихових живота.