Поново од Подгорице праве турску варош!

Скинули крст са Сат куле, уклонили „Косовку дјевојку“, шта је следеће?

1709

Пише: Љубиша Морачанин

Четири вијека је Подгорица била под Турцима (1474-1878), али је сачувала православни дух, па су Подгоричани после протјеривања Османлија, на Сат кулу, коју је 1667. године саградио Хаџи-паша Османагић, ставили метални крст да варош брани од антихриста. Оно што су под Горицом утемељили Немањићи, показало се као „тврд орах“ и за моћну азијатску алу. Но, почетком 21. вијека, ђаво као да је поново дошао под своје. Безбожничка власт Демократске партије социјалиста  покушава да затре све немањићке и уопште српске трагове на овом простору.

Најприје су, почетком 2004. године, преименовали булевар поред Скупштине Црне Горе, који се звао Немањина обала (у вријеме краља Николе – Немањина рива), потом су Немањин град назвали Турском тврђавом, а прије три године су најавили изградњу Турског културног центра под самим Немањиним зидинама које планирају да обнове и назову – турским!

-То је велика увреда српском народу у Црној Гори. Немањин град је родно мјесто Стефана Немање, творца моћне српске државе у средњем вијеку и једног од утемељивача Српске православне цркве – каже подгорички пјесник Ранко Јововић. – Покушај рушења биљега, историјских мјеста, то јест историје и легенде од које вјековима живи Црна Гора, најтежа је увреда држави и њеном православном народу од стране актуелне власти. Ни комунисти нису рушили и негирали оно што је имало трагове српске историје.

– У току је покушај брисања свих православних и немањићких трагова, фалсификовања историје и памћења! Права је перверзија Немањиће представити као окупаторе, а Турке као ослободиоце и Европејце! Испада да наши преци нису потезали сабље на паше и бегове. Негирају се бојеви и величанствене побједе Црногораца над Турцима, а режим покушава сакрити немогуће, рат и многобројне жртве у борбама за ослобођење Црне Горе од Отоманске империје – подсјећа др Будумир Алексић, професор Цетињске богословије.

-Ево нас у Немањином граду. Неки тврде како је ово турска тврђава. Јесте, тачно, од 1474. године када је Мехмед Фатих Освајач освојио Рибницу. Он је ту створио тврђаву од онога што је ту постојало од другога вијека прије Христа, па редом до Светога Симеона. Од те године Турци су ту завладали као окупатори, а ово мјесто данас, хвала Богу, поново васкрсава и обнавља се и овом светом литијом и споменом Светог Симеона и обновом његовога храма чији су дјелови откривени прије пар година – рекао је митрополит Амфилохије приликом Светомарковске литије (Свети Марко је заштитник Подгорице, а у Немањаним граду постојао је његов храм, одакле и креће литија сваке године 8. маја).

За Турски културни центар паре је већ опредијелила Влада Турске, али су, у међувремену, археолошки налази зауставили (надам се – заувијек!) овај пројекат. Наиме, у археолошкој ископини крај зидина пронађен је крчаг и још неки предмети пуно старији од времена турске владавине.

Турска није више у прилици да ове просторе осваја сабљом и кубуром, али јесте парама, како би промијенила културни идентитет црногорске државе. Тако је већ годинама у Црној Гори веома ангажована агенција ТИКА (Турска агенција за међународну сарадњу и координацију) која је у неколико стотина пројеката уложила више десетина милиона евра, од којих су многи и хуманитарне природе, али по старој турској мудрости – „да се Власи не досјете“!

Купила је та агенција више медицинских апарата за Клинички центар Црне Горе, али је поставила грб Турске на неколико  мјеста у холовима најважније црногорске здравствене установе, иако то по Уставу и Закону о употреби државних симбола – није дозвољено!

Приликом реновирања просторија Ургентног центра, уклонили су Турци, у договору са пословодством Ургентног центра, из хола слику „Косовка дјевојка“ (реплика чувеног дјела Уроша Предића – први сликани мотив ратне болничарке у свјетској умјетности).

А ових дана на ред је дошао крст на Сат кули у Старој вароши, опет у режији овдашњих власти и турске агенције ТИКА која је за обнову ове куле издвојила близу пола милиона евра.

-Јако се тужно осјећам и са невјерицом сам примио вијест да је са Сахат куле скинут Крст. То је нешто што је било свето и мојим прецима, који су ту живјели, и свим другим Староподгоричанима. Не видим разлог зашто би неко помјерао крст који на Сат кули стоји 120 година. И да је  у питању џамија или каталичка црква ја бих дигао глас, а сада додатно имам обавезу да проговорим јер је Стара варош моја парохија и морам се борити да је заштитим – истакао је Зоран Вукчевић, предсједник Црквене оштине Подгорица и изразио наду да ће крст наредних дана бити враћен на старо мјесто.

Из Општине су одговорили да то није био крст него показивач страна свијета, али све и да је тако – нијесу објаснили зашто су га скинули када је био на врху Куле преко 120 година? А зашто би га друго скинули него да не би асоцирао на православље, па био крст или показивач страна свијета. Очигледно је то и додворавање турским инвеститорима, „продавање вјере за вечеру“.

Вазда је тога било код дијела Црногораца, што је посебно лијепо описао Његош у „Кули Ђуришића“: Превари се црн му образ био, осрамоти и живе и мртве, те покупи другах шест стотинах, те објеси сабљу о појасу, те он прими велике дарове, те он прими благо из ризнице, те он прими жито из житнице…

Указујући на лакоме изроде Његош вели: „Знамо да има неколико паса у Црној Гори, који би ради били не само да ми погинемо, него да погине свако ко се крсти и који вјерује имену Господа нашега Исуса Христа“, па такве пред народом генијални пјесник изобличава као злочинце, „који би за новце све учинили“ и који не знају шта је Бог, поштење, образ, слобода и слава Отаџбине!

 ДВОСТРУКИ АРШИНИ ТУРСКЕ: Зашто не скине минарете Аја Софији?

Док турска државна агенција активно учествује у Црној Гори у рестаурацији културно-историјских објеката, враћајући им изглед из времена турске окупације, турској држави не пада на памет да Свету Софију, некад најзначајнији православни храм на свијету и сједиште васељенског патријарха, врати у првобитно стање, тачније изглед и намјену од његове изградње 537. године па до пада у турске руке 1453. године.

Након пада Цариграда 1453. године, султан Мехмед Освајач наредио је да се црква претвори у џамију. Уклоњена су звона, олтар, 15 m велики сребрни иконостас а иконе су покривене малтером који је накнадно исцртан муралима у духу ислама. Током трајања Отоманске империје, црква је реконструисана и додата су четири минарета. Године 1935. претворена је у музеј, али су последњих година појачани притисци да поново буде џамија, чак су се у више наврата са њених минарета огласиле истамбулске хоџе.

Дакле, држава која неће да врати Православној цркви њен најзначајнији објекат, на другом крају свијета, у Црној Гори, гдје је некад била окупатор, учествује у пројектима којима се нарушава вјековни изглед културно-историјских здања и наводно их враћа у првобитно стање. Није ли то наставак окупације другим средствима?