ПОГЛЕД С ИСТОКА

Седам разлога против Андрије Јовићевића!

5718

Пише: Донко Ракочевић

„Да ли је Андрија Јовићевић прихватљив као нестраначки кандидат, и да ли ће добити подршку колега из Демократа, Уре, Демоса, УЦГ, СНП?“ – пита на Фејсбуку један активиста Демократског фронта.

Дакле, не пита чланство Демократског фронта, него пита присталице других партија. Али, пошто сам му Фејсбук пријатељ, даћу му одговор на питање које је поставио: Прихватљивији је Андрија Јовићевић припадницима „грађанских партија“ него „фронтовцима“. Зашто? Објаснићу мало касније…

Не само ово питање, него и цјелокупна политика Демократског фронта, посебно у последње вријеме, говори да је лидерима овог савеза важније шта мисле њихови противници, него шта мисле они сами и њихови гласачи! Звучи – парадоксално и откачено, али је тако.

У прилог томе иде и порука коју сам добио у „инбоксу“, такође од једног симпатизера Демократског фронта: „Јављам ти сјајну вијест: Андрија ће имати подршку Вашингтона!“

Био сам шокиран! Била та вијест тачна или не, свеједно.

Јер, испоставља се да више није битан никакав програм, никакво утемељење, никакве вриједности, никаква злодјела која нам је смјестио тај исти Вашингтон. Важно је само – докопати се власти! По сваку цијену!

А о Андрији Јовићевићу сам писао више пута, па ћу овдје само таксативно набројати разлоге зашто ми није прихватљив као предсједнички кандидат, а вјерујем ни већини опозиционог бирачког тијела у Црној Гори:

1.писменост, образовање, елоквенција, реторика… на недопустиво ниском нивоу за најугледније мјесто у држави;

2.бивши министар полиције који је жестоко нападао поједине опозиционе партије, Војску СРЈ и СЦГ, Београд… често је потенцирао опасности које из тих центара долазе по Мила Ђукановића, али никад није изнио ниједан доказ;

3.величао Мила Ђукановића… и то почетком миленијума, у вријеме најпрљавије режимске кампање против опозиције, српског народа и заједничке државе; пожелио Милу Ђукановићу доживотну владавину, када му је рапортирао у Полицијској академији у Даниловграду, искочивши из протокола реченицом: „И да нам још дуго, дуго владаш предсједниче!“

4.прекинуо традицију дочека Православне нове године на Тргу слободе, пошто није дао дозволу организаторима, а дао је Бојану Бајрамовићу;

5.обмануо јавност причом о отварању полицијских досијеа… у шта сам се и лично увјерио, пошто су ме на превару позвали да погледам свој досије (о томе неком посебном приликом);

6.истакао се у прогону противника Мираша Дедеића, посебно после оног покушаја тзв. Црногорске цркве да организују налагање бадњака у центру Берана, гдје нијесу имали ни десет присталица;

7.дуго живио у Америци… не знам ниједног нашег политичара на кога боравак тамо није оставио тешке последице; већ годинама не живи у Црној Гори (сада је ваљда директор неког хотела у Београду)… нити са својим тајкунским позивом дијели судбину овдашњег народа, па самим тим не зна довољно наше проблеме, нити може имати превелику жељу да их решава.

Мислим да је сада јасније зашто би Андрија Јовићевић, као кандидат за предсједника, био прихватљивији за „грађанске“ партије, него за Србе који чине огромну већину гласачког тијела Демокртског фронта. И за Вашингтон, наравно.