МЕДИТАЦИЈЕ ЉУБАВИ АНТОНИЈА ДЕ МЕЛА (3)

Сало око душе

1364

„И приступише му ученици његови да му покажу грађевине храма. А Исус им рече: Не видите ли све ово? Заиста вам кажем: Неће остати овде ни камен на камену који се неће разметнути“. Мт. 24,1-2

Замислите неку корпулентну особу, задриглу у сало, и пред собом имате слику и прилику онога у шта може да се претвори ваш дух – обложен салом све док не постане превише отупео и лењ да мисли, посматра, истражује, да измишља. Губи своју бистрину, луцидност и еластичност, да би постепено замро. Погледајте око себе, и видећете колико има таквих људи: отупелих, заштићених слојевима сала, који не траже ништа друго осим да не буду узнемирени или натерани да се разбуде.

Шта су ти слојеви сала око душе? Све фиксације којима се храните, све предрасуде које сте изградили о људима и стварима, све ваше навике, све ваше везе. У периоду када сте се формирали као личност, требало вам је помоћи да уклоните ове слојеве и ослободите свој дух. Међутим, друштво у коме живите и култура којом сте храњени буквално су вас обложили тим слојевима, и чак вас научили да то и не опажате, да живите успавани, и препустите другима „експертима“, вашим политичарима, интелектуалцима и верским вођама да мисле уместо вас. И тако завршавате смождени тежином ауторитета и традиције које никада нисте чак ни подвргнули анализи.

Размотримо ове слојеве један по један.

Прво, ваша вера. Ако живите као комуниста или капиталиста, муслиман или јевреј, живите на предвидив и тенденциозан начин – ето препреке, још једног слоја сала између стварности и вашег духа, који не успева више да је види и непосредно додирне.

Други слој. Ваше идеје. Ако се у погледу неке особе фиксирате за неку своју идеју, тада не можете волети ту особу, већ само идеју коју сте створили о њој. Када нешто каже или се на одређени начин понаша, сместа јој лепите етикету: „Глупача“, „Гњаватор“, „Грубијан“, „Апсолутно дражесна“, итд. Од тог тренутка ствара се зид, слој сала између вас и те особе, јер ћете је и следећи пут видети на основу ових идеја, чак и ако се у међувремену променила. Размислите: није ли било тако са готово свим особама које познајете?

Трећи слој. Ваше навике. Оне су један од кључних елемената људског бића – да нема навика, ко зна како бисмо уопште ходали, говорили или возили аутомобил? Али навике припадају механичком нивоу живота – не би требало да буду укључене у подручје љубави или интелекта. Постоји ли неко ко жели да буде вољен из навике?! Ипак, када неко први пут види океан, остаје задивљен, али рибар који га по читаве дане гледа, уопште не поклања пажњу његовој величанствености. Чиме то објаснити? Тиме што смо створили унапред утврђене моделе о свим стварима око нас и, када их поново видимо, не видимо их у њиховој исконској свежини, већ у нивоу својих фиксација. Тако се понашамо у односу на људе и ствари, и такви су односи које успостављамо с њима – без икакве свежине, без ичега новог, вечито исте идеје, исти путеви којима се безброј пута прошло – ето плодова навике. Не умете више да гледате на друкчији и креативнији начин јер, изградивши ментални оклоп, задовољавате се да укључите аутоматског пилота у свом духу и легнете да одремате.

Четврти слој. Ваше везе и страхови. То је слој који је најлакше уочити. Да ли се често качите или страхујете (што је најдаље од љубави) у односу на особе или ствари? У таквим тренуцима одбијате да их видите онакве какве стварно јесу. Присетите се неке особе која вам се не допада или од које страхујете и увидећете колико је ово тачно.

Схватате ли сада да се налазите у затвору који су створила ваша веровања, традиције вашег друштва и културе, предрасуде, узори, везе и страхови који потичу из вашег субјективног виђења? Зидови и зидови окружују ћелију вашег затвора, и чини се готово немогуће да ћете икада изаћи из њега, како бисте коначно ступили у контакт са раскоши живота, љубави и слободе, изван тврђаве у којој сте заточени.