Руковање је физички врло слично интимној блискости код сексуалног спајања. Разлика је само у регионима тијела који се додирују. Са осјетне тачке гледишта, руковање је такође врло блиско пољупцу, јер је шака одлично оживчена, баш као и усне
Пише: др Јово Тошевски
Тежња за испољавањем биовласт-сексуалности, као лако покретног трагача за новим догађајима, разлог је који брзо и лако доводи жену у позицију да са мушкарцем (кога сматра погодним објектом за своје дјеловање) испољи појаву која се назива невјерство.
Због биолошке мотивације, женско невјерство, споља гледано, каткада изгледа бескрупулозно и бездушно, али тако мисле мушкарци и понека жена кад је ван збивања. Питајте жене да ли су икада помислиле на бескрупулозност када су варале своје партнере и вјероватно вам неће дати одговор који би вас задовољио. Иако је често у стању да сакрије невјерство од свог сталног партнера, жена то често не чини, што указује да жена не прави компромисе када је у акцији остваривања биовласти.
Мушко невјерство је уистину много слабија и безазленија појава, са много мање последица по мушко-женске односе. Сва драматичност мушког невјерства лежи у чињеници да оно укључује биовласт која долази од жене са којом мушкарац вара своју сталну партнерку. Са женског становишта, то је најопаснији дио мушке преваре, јер постоји бојазан да ће мушкарац бити преобраћен на другу страну, односно, да ће потпасти под биовласт друге жене.
Најчешће, превара није физичка, већ духовна. Читав сазнајни систем преваре код човјека је тако постављен да функционише на свим равнима, али се преваром сматра само физичка превара.
У животињском свијету, додирна блискост је претеча полне блискости, што наравно важи и за човјека, али је виши степен женског утицаја код човјека одавно прескочио степеницу тактилног и било ког другог ограничења.
Ако бисмо кренули од прапочетка значаја чула додира, обично руковање жене са неким другим мушкарцем, могло би бити третирано као невјерство. Да у томе има истине показују примјери из блиске прошлости, од прије стотинак година или чак и мање, када је руковање жене значило више од безазленог стиска шаке и било је равно правом невјерству. Није могао тек тако други мушкарац да додирује женски длан, нити је руковање жена са непознатим било морално прихватљиво.
И, заиста, руковање је физички врло слично интимној блискости код сексуалног спајања. Разлика је само у регионима тијела који се додирују. Са осјетне тачке гледишта, руковање је такође врло блиско пољупцу, јер је шака одлично оживчена, баш као и усне.
Данас се често дешава, да чак и у присуству свог мужа, жена у разговору додирује руку другог мушкарца, или на други начин са њим кокетира, што би сваки нормални систем мишљења сматрао преваром, сем овог данашњег који је под јаким женским утицајем. Код народа који су, на своју срећу, успјели да сачувају традиционалне односе међу половима (какав је случај и код Албанаца и Муслимана) то је просто немогуће – контакти њихових жена са другим мушкарцима своде се само на ,,добар дан“ и ,,довиђења“.
Мушкарац, наравно, не треба да обраћа пажњу на женски начин мишљења, чиме ће му догађаји око вјерности постати јаснији, и он увијек треба максимално да казни женско невјерство, и, наравно, да не учествује у било којој радњи која би могла да доведе до невјерства његове партнерке.
