ПОГЛЕД С ИСТОКА

Ђукановић објавио рат Христу!

7987

Пише: Донко Ракочевић

На јучерашњој изборној конференцији ДПС-а у Никшићу, Мило Ђукановић је најавио коначни обрачун са Српском православном црквом и обнову „аутокефалне црногорске цркве“. Негдје раније он је оцијенио да светосавље поништава црногорски вјерски и национални идентитет.

Ако се црногорски идентитет темељи на богохуљењу Мираша Дедеића и његових сљедбеника који сами кажу да су атеисти, на Чиргићевом језику, на пропаганди Бебе Поповића, на књижевном дјелу Балше Брковића и Андреја Николаидиса, на НАТО бомбама и геј парадама, онда је Мило Ђукановић у потпуности у праву.

Али, ако се црногорски идентитет темељи на дјелима Светог Саве, Црнојевића, Св. Петра Цетињског, Стефана Митрова Љубише, Његоша, и Марка Миљанова, на Октоиху и Горском вијенцу, онда је Мило Ђукановић изрекао највећу лаж икад – тврдећи да светосавље поништава црногорски вјерски и национални идентитет.

Јер, као што је енглески историчар Џон Џулијус Норич написао за Византинце да им је Исус Христ био као члан породице, тако је и Црногорцима, вјековима, Свети Сава био стваран као и чланови њихових фамилија!

Један од најважнијих датума у историји древне Зете, на чијим темељима је касније настала Црна Гора, јесте оснивање Зетске епископије, на Михољској Превлаци. Та епископија, коју је основао Свети Сава 1219, очувала је Предање и слободарски дух народа, те ширила културу, вриједности које ће бити коријен будуће владавине Балшића, Црнојевића и Петровића. Из те светосавске традиције Зетске епископије, настао је и Октоих, као и све оно што је вриједно у црногорској историји до доласка комуниста.

Ниједан иконостас у старој Црној Гори не постоји, а да на њему нијесу Св. Сава и Св. Симеон. У Катунској нахији (одакле потичу Ђукановићи!) постоје двије цркве посвећене Св. Сави, као и у Ћеклићима и на Његушима. Чак је и слава појединих братстава у старој Црној Гори – Савиндан. Краљ Никола је сваке године, 26. јануара увече, на Цетињу организовао светосавски бал, а црногорске школе су од свог оснивања до 1946. године за свог заштитника имале Светог Саву – школску славу!

Свети Сава, који је Србе дефинитивно окренуо Христосу и саборној Цркви, камен је темељац на коме је саздана српска нација и историјска Црна Гора, у исто време и путоказ за наш пут кроз историју. Због тога се сваки напад на Светог Саву, у размишљањима епископа Николаја, одређује као напад на истиниту вјеру у Господа.

Непријатељи српства покушавају уништити српски народ, најпре као хришћане а потом и као нацију. Руинирање српства је, првенствено, руинирање хришћанства, јер је оно сила која је Србима дала историјску свијест.

Због тога епископ Николај атаке на српство доживљава као борбу богомрзаца са Господом. На тај начин је у његовим размишљањима дошло до изједначавања Христових и српских непријатеља.