ПОД ЛУПОМ  

МИЛО ДОБИО „КОРПУ“: Изостале честитке са Запада!

5213

Пише: Љубиша Морачанин

 Ријеч „корпа“ поријеклом је из њемачког језика, у значењу „одбијен“. У њемачком језику постоји и синтагма „добити корпу“ (einen Korb bekommen), са значењем „бити одбијен“. Код нас се раније тај термин користио и у кошарци, да би га после замијенио израз „рампа“.

Знао је Милу Ђукановић, иако је висок, да на баскету, или док је играо у „Љубовићу“, добије корпу, али у политици није навикао на тако нешто. Тетошили су га и домаћи и страни политичари, почев од Момира Булатовића и Зорана Ђинђића, преко Хавијера Солане и Тонија Блера, до Била Клинтона и Медлин Олбрајт.

Зато мора да му ових дана тешко пада што не добија честитке од оних до којих највише држи – лидера Америке, Енглеске, Њемачке, Француске и других чланица НАТО-пакта и Европске уније. На избору за предсједника са Запада су му једино честитали премијер Шпаније (Марио Рахој) и предсједник Италије (Серђо Матарела).

Поред њих, честитали су му Хашим Тачи, Рамуш Харадинај, Един Рама, Александар Вучић, Милорад Додик и Владимир Путин, као и предсједници Турске, Хрватске, Мађарске, Словачке, Естоније, Бјелорусије и Палестине.

Изостанак честитки из огромне већине земаља НАТО и Европске уније, посебно оних водећих, веома је симптоматичан. Могао би да значи да западни лидери не дају више подршку црногорском диктатору. За Ангелу Меркел смо то и раније знали, али не и за остале. Прије неки дан, предсједник Француске, Емануел Макрон, изјаснио се против проширења Европске уније, што значи да му ни Црна Гора није „при срцу“. Велика Британија је напустила Европску унију, и сада води идентичну спољну политику – америчкој.

Трамп није послао честитку Ђукановићу, иако је лани честитао Александру Вучићу на избору за предсједника Србије, а недавно му је упутио и честитку поводом Дана државности Србије.

Све би то могло да значи да се Ђукановић кандидовао за предсједника Црне Горе, противно вољи западих центара моћи, са чим се и шпекулисало у опозиционим круговима мјесецима уназад. По свему судећи, они су жељели Милицу Пејановић Ђуришић, али је Ђукановић, плашећи се губитка утицаја, био упоран и издејствовао подршку унутар ДПС-а.

Могао би то да му буде мач са двије оштрице, јер ако заиста нема подршку са Запада, неће му то проћи некажњено. У том случају, логично је очекивати отварање афера које би му могле доћи главе. Уосталом, једино га они могу и срушити, пошто смо видјели да већини грађана Црне Горе не смета његова диктатура и сумњиво стечено вишемилионско богатство.

У сваком случају, тешко је очекивати да ће га трпјети још пет година, посебно неће Европска унија. Што он буде дуже остајао на власти, мање су и шансе ДПС-а да се реформише и опстане на дуже стазе. Зато можда и није лоше што се вратио још једном – није заслужио да му се дозволи миран одлазак у пензију, као што ни ДПС не заслужује чак ни лустрацију, него потпуни нестанак са политичке сцене.

Колико год резултат прошлонедељних избора говорио да је то немогуће очекивати у скоријој будућности, честитике које су изостале дају наду да Ђукановић, ипак, неће још дуго. Изгледа да је премијер Марковић то први схватио, па је нашао пречи посао од појављивања на прослави Ђукановићеве побједе. A, богами, и Милица Пејановић Ђуришић…