Трагом трача

Мошти св. Јована Крститеља пронађене у Созополу!

5849
Црква св. Јована на острву Свети Јован код Созопола

И два миленијума након што је завршио овоземаљски живот, Свети Јован Крститељ не престаје да заокупља пажњу и надахњује срца. Тако су, прије осам година, на острву Свети Јован код Созопола у Бугарској, археолози пронашли дио моштију овог светитеља, за које се сматрало да су после турског освајања Цариграда неповратно изгубљене.

Мошти су пронађене у олтарском дијелу остатака најстаријег храма на острву. Запечаћени реликвијар од алабастера садржао је зуб, дјелове руку, лица и пете свеца. Реликвијар потиче из средине 5. вијека, а на њему је натпис (на грчком алфабету): “Господе, помогни свом робу”, са потписом Томас. Професор Казимир Попконстантинов га сматра кључем загонетеке, јер је по њему то име човјека који је из Константинополиса пренио реликвијар заједно са моштима светог Јована.

„Ријетко се дешава да пронађемо натпис, а он је за нас, археологе најаутентичнији доказ ”, казао је Божидар Димитров, актуелни министар без портфеља и бивши директор Националног историјског музеја. Старешинство Бугарске православне цркве је откриће прогласило аутентичним, а његов проналазач, проф. Попконстантинов, га је по значају упоредио са Торинским покровом.

Осим тога, према професору Попконстантинову, у Созополу је све у знаку светог Јована. Од назива острва на коме је светиња пронађена, па до катедралне цркве која носи његово име и бројних представа тог свеца у храмовима Созопола.

Созопол (Бугарска)

Специјална комисија је потврдила да се заиста ради о дијелу моштију светог Јована, које су затим у литији, предвођеној епископом Силвенским Јоаникијем, свечано пренесене у цркву светог великомученика Георгија, а на поклоњење овој светињи дошли су бројни вјерници из Бугарске, али и Њемци, Руси, Пољаци, Чеси.

Истраживачки тим са чувеног британског универзитета Оксфорд и тим са Универзитета у Копенхагену анализирали су ДНК костију и установили да ове мошти потичу из времена када је Јован Крститељ живио.

Бугарски археолози су поред реликвијара пронашли и кутију малих димензија израђену од пешчара са натписом на грчком алфабету и датумом 24. јун, који хришћани славе као дан рођења свеца.

У свијету постоји више мјеста за која се верује да чувају мошти овог свеца, попут Велике џамије у Дамаску, која тврди да посједује његову лобању.  Неколико светилишта, међу којима је Цетињски манастир у Црној Гори, тврде да посједују десну руку којом је пророк крстио Исуса Христа у ријеци Јордан.