Скидање прашине

Русија је Бугарској била мајка, а Србији – маћеха!

2069

Пише: Љубиша Морачанин

Санстефански споразум је био уговор о миру између Русије и Турске после руско-турског рата. Мировни уговор је потписан 3. марта 1878. у Сан Стефану, малом мјесту западно од Истанбула.

Уводни мировни уговор у Сан Стефану створио је Велику Бугарску у чије су границе поред бугарских националних територија биле укључене и цијела Македонија и дјелови Старе Србије насељени у великој већини српским становништвом.

Црној Гори је овај уговор признавао територијално проширење око 200 квадратних километара, што је било много више од површине цијеле Кнежевине Црне Горе до тада.

Српска јавност и политички кругови нису ни могли имати разумијевања за разлоге руске државне политике. За њих је Санстефански мировни уговор био непојамна неправда нанијета српском народу, а Русија се за час од велике заштитинице преобразила у злу маћеху од које се није могло очекивати добра.

Српски протести против уговора и држања Русије према Србији чули су се на сваком кораку, мада је Влада Србије надзором штампе спречавала да они добију вид јавне антируске кампање. Званичне и полузваничне приговоре покушала је да увије у што прихватљивију дипломатску форму.

На један такав приговор који је Милорад Протић, српски полузванични представник у Петрограду,  изнио помоћнику руског министра иностраних послова Гиреу, овај му је одговорио да у политици царске Русије „најпре иду интереси руски, па онда бугарски, па тек после њих долазе српски, а има прилика у којима бугарски интереси стоје на равној нози са руским.“ (Ј. Ристић, Дипломатска историја II, 134-144)