Скидање прашине

Најпознатији српски џез музичар – син четника из Велике!

1974

Душко (Душан) Гојковић је свјетски признати џез трубач, композитор и аранжер. Једини је српски џез-музичар који је ушао у све свјетске музичке енциклопедије. Но, мало ко зна да је он поријеклом из Велике, под Чакором; његов отац Вуксан је прослављени борац из Балканских, Првог и Другог свјетског рата, кога су партизани убили на Зиданом мосту 1945.

Пише: Љубиша Морачанин

 Говорећи о свом оцу Вуксану, Душко Гојковић ће подгоричкој Побједи, новинару Гојку Кнежевићу, 2000.године изјавити: “Мој отац је био стари Солунац, који је прошао Балканске ратове, а за вријеме Другог свјетског рата се борио против Њемаца и нациста. Када су 1945. године Руси ,заједно са партизанима, почели да заузимају ове територије, Тито је наредио да оне који прилазе Американцима, а не Русима, одмах стријељају.Мој отац је стријељан код Зиданог моста заједно са још 400 сабораца, и то само за неколико сати једног поподнева. Касније су их прогласили издајницима домовине…”

Новинару србијанског дневног листа Блиц (30.10.2011) Александру Николићу ће изјавити „Мој отац Вуксан  одрастао је у једном малом селу у црногорским брдима. Желео је да постане учитељ, али је све његове снове грубо прекинуло избијање Првог свјетског рата у коме је Вуксан је постао војвода српско-црногорских четника. После рата је имао задатак да у Босни и Херцеговини и на Косову смирује национална трвења у ондашњој Краљевини Југославији“.

Слика убијеног Лимона Бајрамија, а десно је Вуксан Гојковић  (Илустровани лист бр.13,1928.године)

Описујћи новинару Блица стање у Пећи, гдје су се затекли при избијању Другога свјетскога рата, бјекство кроз Ругову преко Чакора и долазак у Велику, Душко се присјећа  тог времена и каже: “Вуксан је са мојом браћом Мишом и Владом био у брдима.У четничким јединицама су се борили против  Њемаца и Италијана.“

Описујући покушај бјекста из Југославије, 1945, оца Вуксана са синовима Мишом и Владом, наводи да су Вуксана стријељали партизани (на аустријској граници), Владо је избјегао најгоре и преко Италије емигрирао у Аустралију, док је Мишо (Милош) успио да побјегне, како каже Душко, трчећи два дана кроз беспуте пределе све до Београда гдје је касније постао новинар.

У књизи „Син гордог Чакора (времена Новице Поповића)“, аутора Бранка Јокића, на страни 98. су дата имена  припадника четничког покрета, гдје су уписани, између осталих,  Гојковић Ђолев Вуксан, са синовима Милошем и Владиславом.

БИОГРАФИЈА ДУШКА ГОЈКОВИЋА

Душко (Душан) Гојковић је рођен у Јајцу у Краљевини Југославији, 14. октобра 1931, од оца Вуксана и мајке Кристине, као једно од њихово четворо дјеце. Након ратног и поратног периода живота, једним дијелом и у логору, доживио је породичну трагедију. Оставши без породице, он се 1946. године обрео у Београду, као гимназијалац, и ученик Музичкој школи у Београду, под непрестаном контролом ондашњих комунистичких власти.

„У мојој фамилији нико није имао никакве везе са музиком. На пријемном испиту у Музичкој школи ‘Станковић’ отпјевао сам неку руску песму уз клавир и напоменуо им да желим да учим да свирам трубу. Директор школе је сумњичаво вртио главом, али су ме ипак примили и коначно сам почео да свирам трубу. Моје импровизације на труби ниједан комесар није могао да контролише. Џез је слобода.“

Музику је студирао на Музичкој академији у Београду од 1948. до 1953. Још као студент са 18 година свирао је трубу у многим џез и диксланд бендовима и са великим оркестром Радио Београда. После пет година проведених у Југославији, прерастао је ниво балканског музицирања и одлучио да настави своју каријеру у западној Њемачкој.

Године 1956, снимио је свој први ЛП као члан групе Frank All Stars. Следеће четири године провео је као први трубач и члан Kurt Edelhagenovog orkestra. Током година свирао је са значајним џезерима као што су Chet Baker, Stan Getz i Oscar Pettiford.

Први пут се обрео у Америци са Европским омладинским оркестром 1958. у Њупорту на џез фестивалу на Источној обали, и својим стилом музицирања привукао велику пажњу са ојбе стране океана.

Године 1961, понуђена му је стипендија за студије у области компоновања и аранжирања у Берклију, у врсти музике за коју тешко да су тада другде у свијету постојале неке школе.

Након студија у Берклију позвао га је канадски вођа бенда Mainard Ferguson да се придружи његовом бенду. Гојковић је наступао као друга труба у овом саставу све до паузе бенда 1964. Његов рад са Фергусоном омогућио је Гојковићу репутацију одличног и великог музичара и изванредног солисте.

Вратио се у Европу, и формирао свој секстет 1966. године, са којим је снимио свој први албум Swinging Macedonia, у продукцији Eckart Rahn, са музиком коју је он изворно компоновао инспирисан музиком Балкана. Албум се генерално сматра каменом темељцем балканског џеза.

Године 1968, настанио се у Минхену и формирао свој велики бенд са умјетницима као што је Ролф Ериксон који је трајао све до 1975. године.

Те 1975 године је објавио албум East of Montenegro (Источно од Црне Горе)-

Године 1986. основао је још један оркестар са којим ради до данас ради. Његово очекивано повратак џез сцени дошао је са албумом Soul Connection из 1994. године са којим је освојио бројна признања.

Још један сјајан албум објавио је 1997. године – Balkan Blue, двоструки ЦД: први је квинтет са италијанским саксофонистом Ђани Басом, а други са оркестром Северно-њемачког радија (НДР) уз џез ритам и Гојковића као солисте. Његов следећи албум био је In Mi Dreams (2001) снимљен са сопственим квартетом.

Гојковић је 2003. године отворио ново поглавље у каријери својим албумом Samba do Mar, у којем први пут компонује инспирисан бразилском музиком.

Током 2004. године наступао је на 200-годишњицу модерне српске државности, са београдским интернационалнимм „Ал Стар Биг Бендом“ са којим је снимио ЦД Handful of Soul.

Његов албум Samba Tzigane изашао је 2006. године, са којим је Гојковић прославио свој 75. рођендан на великом концерту у Београду.

Као признати српски и свјетски џез музичар, Гојковић је добио почасно мјесто у Нишвил џез музеју у Нишу, коме је поклонио свечану одору коју је носио на додјели доктората.