скидање прашине

ТАЈНА ТИТОВОГ ГРОБА: Зашто нема петокраке?

7995

Тито је и данас контроверзна личност у бројним круговима читаве бивше државе. Највећа загонетка у том погледу јест то што на његову гробу нема петокраке, првог симбола комунистичке идеологије који су југокомунисти ставили у средину државне заставе и под којим су се сви од реда до скора сахрањивали

Пише: Љубиша Морачанин

Деценијама након сахране Јосипа Броза Тита и даље се распредају бројне теорије о његовом животу и смрти. Једна од тих, неразријешених мистерија је и зашто му на гробници нема петокраке, симбола под којим је ратовао и владао годинама.

Историчар Дејан Ристић, пише ових дана у београдском „Блицу“ да се узрок томе што нема петокраке на Титовом гробу мора тражити у Титовој скромности (!). „Тито је био импресиониран једноставним надгробним плочама у Енглеској. Тамо је видио како чак и великом Вилијаму Шекспиру пишу само године рођења и смрти уз име и презиме. И онда је одлучио да тако и њему буде…“

Овакву глупост одавно нијесмо чули од неког историчара – Тито скроман! Мало је државника који су имали толико резиденција, вила, аутомобила… чак је имао и свој воз! Па и сама „Кућа цвијећа“ у којој је сахрањен распростире се на чак 905 квадрата, са најскупоценијим мермером и другим луксузним материјалама.  Сама мермерна плоча под којом је сахрањен тешка је 12 тона, дугачка 3,20 метара, широка 1,20 и висока 80 сантиметара. Скромно, нема шта!

Убрзо пошто је сахрањен, почело је да се шапута о овој теми, и најчешћа ријеч у тим конверзацијама била је – масон! Јер, за масоне је карактеристично да се сахрањују у монументалним гробницама без икаквих идеолошких и вјерских обиљежја. Но, до данас се није појавио ниједан до краја убедљив доказ да је Тито био масон, али има пуно чињеница које говоре у прилог тој тези.

Прво јавно довођење Тита у везу са масонима дешавало се у вријеме његовог разлаза са Стаљином. У нападима који су стизали из Москве, Броз је оптуживан да је издајник комунистичке идеје и слуга капиталистичког система. Главна оштрица тих оптужби била је да је био масон, под непосредним енглеским утицајем. Совјетска пропагандна машинерија и њихове обавештајне службе тврдиле су да посједују документа о томе која су пронашли у њемачким архивама.

Укратко, Титов „масонски досије“ би изгледао овако: још 1926. био је примљен у ложу „Либертас“. А Винстон Черчил га је у Напуљу 1944. године унаприједио у виши степен и од тада почиње његов муњевити успон у политици. Тада је Брозу речено да је у истој равни са краљом Резом Пахлавијем и са свим другим водећим политичарима.

Спомињан је и Титов боравак у Финској, непосредно прије почетка Другог светског рата, гдје је био на енглеској обавештајној обуци. О томе је, почетком осамдесетих година прошлог вијека, чувеном новинару Зорану Богавцу, говорио Јосип Копинич. Посебно је занимљива судбина овог интервјуа: после забране у „Репортеру“ (1984) и „Интервјуу“ (1985) објављен је тек у децембру 1999. у „Дуги“.

После совјетских обавештајаца, о везама са слободним зидарима проговориће Тито лично. У аутобиографским казивањима за ТВ Београд, које је биљежио Вељко Булајић, он је говорећи како је обавестио Москву о њемачком нападу, дословце испричао: „Ја сам се, на пример, састао са совјетским војним аташеом и рекао му да се немачка војска креће према њиховој граници и да ће сигурно доћи до напада. Имао сам информације из Загреба од неких слободних зидара, који су били упознати са оним што се спрема. Све сам му то саопштио и казао да то треба примити озбиљно…“

А онда је дошла његова сахрана и надгробна плоча без звезде петокраке, под којом су сахрањени сви његови саборци. Београдском чаршијом је одмах прострујало – био је масон. Упућени тврде да је Титов последњи испраћај истовремено и један од највећих и најбитнијих скупова слободних зидара планете. Присуствовали су државници многих великих земаља и многи од њих били су високо котирани у масонском свијету.

У позамашној, провокативној хронологији „Титовог масонства“, на сцену ступа Зоран Ненезић, сигурно наш најбољи и најпоузданији историчар слободног зидарства. Он први наводи како је Броз интензивне контакте имао са масонима ложе „Либертас“, и то преко адвоката Иве Политеа и др Срећка Шаловића. Политео је, иначе, бранио Броза на „Загребачком процесу“ 1928. године, што говори о њиховом блиском контакту, док је др Шиловић, иначе љекар, прво био члан ложе „Максимилијан Врховац“, а од 1929. године и члан „Либертаса“.

Зоран Ненезић је још 1980, у својој култној књизи “Лексикон масонерије“, објавио да је 1939. године „седам чланова југословенског комунистичког вођства припадало масовској ложи ‘Конкордија’, са сједиштем у Лондону. Од њих су петорица најважнијих: Броз, Бакарић, Кардељ, Копинић и Велебит.

У међувремену, почеће полако да цуре информације, од људи из Титове пратње, како је он на путовањима по несврстаним земљама, присуствовао масонским ритуалним састанцима. По овим информацијама, до сукоба између Лазара Колишевског и Тита је дошло зато што је маршал Југославије хтио да иде на скуп масона који је организовао марокански краљ, велики мајстор масонске ложе.

Преко масонских канала, Тито ће у децембру 1940. године ступити у контакт са Билом Донованом, човјеком који ће после рата основати ЦИА. Предсједник Рузвелт ће овог послати за Београд да „шпијунским играма“ онемогући приступ Југославије Тројном пакту и помогне пуч од 27. марта 1941. године. Приликом ових сусрета, Тито је код себе имао и фалсификовани канадски пасош на име Грка Спиридона Мекаса.

На многобројним Брозовим путовањима по свијету, западним новинарима који су пратили те посете падало је у очи да је он готово свуда куповао фракове и бијеле рукавице. Симболика бијелих рукавица је битна код слободних зидара. Оне представљају чистоту духа оног ко их носи, а за вријеме ритуала облачи их велики мајстор.

Хроничари су забиљежили да се на Самиту несврстаних земаља у Хавани, на Куби, 1979. године, Тито појавио с бијелим рукавицама. Излазак на говорницу са бијелим рукавицама попраћен је френетичним аплаузом присутних лидера. Познаваоци покрета несврстаних тврде да је овај маневар се рукавицама Тито извео као би добио наклоност већине због разилажења са Фиделом Кастром око будућности овог покрета.

И ево још једног податка о ложи „Либертас“, у којој се Броз наводно повезао са слободним зидарима. Она је била „дивља“, односно нерегуларна и одржавала је везе са њемачком ложом Zu den drei Weltkuglen. У њу је од 1917. улазио круг каснијег вођства хрватских усташа, најприје Славко Кватерник, затим др Будак, па др Пук, онда и млађани Кватерник Еуген…

Да ли је Тито био масон, нема јасног одговора. И ако није, масонерија је била његова животна пратиља, водиља, узданица и заштитница. „Код Броза је било много тога од масонског духа“, како је записао пок. Драгош Калајић. Видимо то и по његовој надгробној плочи.