Поглед с Истока

ШТА, У СТВАРИ, ХОЋЕ МИЛО: Вучићев страх је оправдан!

2742

Пише: Донко Ракочевић

Гостујући у Јутарњем програму телевизије Прва, Александар Вучић је рекао да се плаши укидања српског имена православне цркве у Црној Гори.

Није тај страх неоправдан, с тим што предсједник Србије очигледно сматра да опасност у том смислу не долази само од црногорског режима, него и од Митрополије црногорско-приморске на челу са г. Амфилохијем.

Мило Ђукановић је у више интервјуа истицао да би најбоље решење била „Православна црква у Црној Гори“, којом би заокружио црногорски државни пројекат и црногорски национални идентитет.

О томе је било ријечи и 2012. године у сусрету представника Владе Црне Горе са митрополитом Амфилохијем и епископом Јоаникијем – тврдио је др Бранислав Радуловић, предсједник Удружења правника Црне Горе, гостујући синоћ у емисији „Начисто“ на телевизији „Вијести“. Наводно, због тога што договор у том смислу није постигнут, није ни дошло до потписивања уговора какав је потписан са Римокатоличком црквом и Исламском заједницом.

Претпрошле године, Синод Српске Православне цркве је формирао комисију која ради на промјени Устава СПЦ. Та комисија је лани изашла са нацртом предлога новог Устава СПЦ, који су врхунски правни експерти, попут др Косте Чавошког, оцијенили као покушај расрбљавања и распарчавања Српске православне цркве. „Такав црквени устав би за Српску православну цркву био оно што је државни устав из 1974. године био за СФРЈ“, закључио је др Коста Чавошки.

Под притиском стручне јавности, врх Српске православне цркве је питање промјене њеног устава, макар привремено склонио у страну. Али је остао утисак да је то био покушај да се изађе у сусрет жељама Ђукановићевог режима. Наиме, комисија у којој је главну ријеч водио Велибор Џомић, предложила је, између осталог, да се из преамбуле Устава избаци светосавље, а да се значајно подигне „суверенитет“ епископија, а посебно митрополија!

Пошто ни то није прошло, онда је Ђукановић прешао на „план Б“: доношење закона којим ће отети имовину Српске православне цркве, или макар запријетити њеним отимањем, како би представници Српске православне цркве, односно епископија у Црној Гори, били попустљивији у преговорима који ће вјероватно усиједити у догледно вријеме, а који би требало да резултирају потписивањем темељног уговора.

У уговору који је Српска православна црква потписала са државом Хрватском, као црквени субјект стоји „Српска православна црква у Хрватској“. Ђукановић не би био задовољан сличном формулацијом, он тражи стварање „Православне цркве у Црној Гори“. То би практично била државна црква, каква не постоји нигдје у цивилизованом свијету!

Тако нешто у Сједињеним Америчким Државама забрањено је још 1791. године, „Повељом права“ (Bill of Rights), што је популарни назив за првих десет амандмана на Устав Сједињених Америчких Држава, који гарантују људска права и слободе грађанима САД и ограничавају моћ савезне државе. Први амандман наводи да Конгрес неће успоставити државну религију или спутавати људе у слободи вероисповести, те гарантује слободу говора и штампе. Такође, први амандман гарантује слободу на окупљање и петиционирање грађана.

Покушајем да имовину Српске православне цркве пренесе на државу, те да у назив те цркве уметне име црногорске државе, Ђукановић и његови сарадници из Владе Црне Горе, желе да створе државну цркву!

То сигурно знају првосвештеници Српске православне цркве, па и владике Амфилохије и Јоаникије, али то морају да знају и вјерници који заједно са свештенством чине нашу цркву.