скидање прашине

Ропство Мигела Сервантеса у Улцињу!

2009

На јучерашњи дан 1616. године, умро је чувени шпански писац Мигел Сервантес. Улцињска легенда каже да је робовао у Старом граду и да га је Унуч Алија извео окованог на трг. И данас се мјесто у Старом граду на коме су се продавали робови, зове Трг робова, или Сервантесов трг

Пише: Јован Ђорђевић

Пловећи од Венеције ка Средоземљу и обратно, бродови су пролазили крај Улциња. Као прометна лука, Улцињ је био мета многих освајача и гусара. Овдје су довођени робови из разних крајева. У Улцињу су оставиле печат многе културе и цивилизације – српска, венецијанска, шпанска, турска и арапска.

Боравећи у Улцињу 1168. године, Стефан Немања му је признао посебност и аутономност као граду који је и тада био препознатљив по својим обиљежјима и оригиналним вриједностима.

У Вријеме Балшића, Улцињ доживљава највећи процват. Тада је саграђена и кула Балшића, која и данас доминира Старим градом као један од најрепрезентативнијих објеката средњовјековног грађевинарства код нас. После смрти Балше Трећег, 1421. године у Београду, Улцињ је пао под власт Венеције, а потом Турака.

Кула Балшића, данас хотел „Двори Балшића“

Кула Балшића је позната и по томе што је у њој, на трећем спрату, живео редактор Талмуда Сабатај Цени који је 1676. године, пошто је прешао у ислам, ту и умро, као Мехмед ефендија.

У Алкалу де Хенаресу, недалеко од Мадрида, 1547. године рођен је писац Мигел Сервантес. Детињство је провео у родном месту. Сиромаштво га је натерало да ступи у војску са 22 године.

Године 1571. Турци су послали велику флоту у источно Средоземље. Шпански краљ Филип Други одговорио је својом флотом на чијем је челу био дон Хуан Аустријски. На једном од шпанских бродова био је и славни писац. Флоте су се судариле код Лепанта. Сервантес је у тој бици изгубио руку.

440 бродова турске флоте сукобило се са 400 бродова савеза који су чинили Венеција, Папска држава и Шпанија. Турци су разбијени, али је улцињски гусар Унуч Алија, који се борио на страни Турака, успео да се са 40 бродова извуче из обрачуна и спаси. Успут је заробио Серантеса и његовог брата Родрига, који су се враћали у Шпанију.

У Улцињу живи легенда о Сервету, једноруком робу који је јако лепо певао. Улцињани мисле да је реч о Сервантесу, писцу ,,Дон Кихота“. Улцињ се тада звао Cita di Dolcino, па је шпански писац јунакињи романа Дулчинеји, дао име по Улцињу. Инспирацију за њен лик нашао је у једној улцињској девојци која се загледала у њега.

Сервантес је у наредних пет година провео у једном од казамата. Улцињска легенда каже да је робовао у Старом граду и да га је Унуч Алија извео окованог на трг. И данас се место у Старом граду на коме су се продавали робови, зове Трг робова, или Сервантесов трг.

Гусари су после битке код Лепанта нашли писма упућена шпанском краљу којима се препоручује да Сервантес Саведра буде унапређен.

Мислећи да он припада племићком сталежу, тражили су за њега велику откупнину, али његова породица пет година није успевала да је прикупи. Ипак, Сервантесов отац је продао имање да би ослободио синове, али није било довољно новца за обојицу. Ослободио је Родрига, а Сервантес је и даље остао у ропству. После пет година, Родриго се вратио по свог брата и одвео га са собом.