скидање прашине

КРАЉ МИЛАН: Мојој династији, гроб су ископали Руси!

2240

Писма краља Милана, донедавно непозната, стигла у Србију, у Музеј Адлигат. Према мишљењу историчара, откривају једног другачијег Милана Обреновића, човека са изграђеним државним идејама и јасним политичким погледима на међународну ситуацију

„Зар не видиш како је Русима увек прво и главно да раздвоје народ и владаоца и да они заузму место између, да покажу како без њих ништа не може бити, како су они потребни и владаоцу и народу.

То је та дволична улога, коју руска политика игра код нас доле на Балкану.

Оно лице окренуто народу, увек говори у име правде, у име слободе! То су тако лепе ствари које народ радо слуша.

Обреновићи су заиста верно и одано послужили Русији, и она им нема шта замерити, осим ако им у грех не упише то што су као Срби првенствено увек имали на уму српске интересе.

Што се тиче мог односа са Русијом, он има две епохе, прва епоха је трајала до другог рата са Турцима. Да су нам Руси тада рекли да скачемо у Дунав и то би чинили!

Горчаков нам је у Берлину рекао да нам ништа не може дати и да се обратимо Андрашију. Нама ништа! А из ничега стварају кнежевину Бугарску! Да не би Аустрије, ни четири округа не би добили!

А сад ме Руси гоне као подмуклог присталицу аустријског!

Али, ја се не бојим ничије вике и увек сам рад да одговарам пред сваким судом за тај обрт у српској политици.

И ко ми пребацује подмуклост? Господа руске дипломате. А како је била не подмукла, већ паклена она улога коју су они одиграли у овој несрећној женидби београдској!

Убилачки нож, који уништава моју династију, само је привидно у руци несретнога краља Александра. У истини, тај нож држи рука „севернога брата“ и она га је баш до корица и забила у срце Династије.

Мојој династији, народној династији Обреновића, гроб су ископали браћа Руси!“

Ово пише краљ Милан Обреновић, из Беча, 1. септембра 1900, свом сину Александру.

Писма Милана Обреновића сину Александру, донедавно непозната и стручњацима и јавности, стигла су у Музеј Адлигат. Према мишљењу историчара откривају једног другачијег Милана Обреновића, човека са изграђеним државним идејама и јасним политичким погледима на међународну ситуацију.

Милан из Беча, пише на француском језику. Говори о важном државном питању – хитној потреби наоружања Србије, али и породичним односима. Противи се саветима краљице Наталије која је тада у Србији, да се Александар приближи радикалима и нађе са њима компромис, открива Сузана Рајић, дугогодишњи проучавалац владарске породице Обреновић.

„Ова писма ће променити неке од важних ставова у науци који се односе на сам крај 19. века. До сада смо мислили да су сусрети оца и сина тек из лета 1897. довели до преокрета на унутрашњој политичкој сцени, сада поуздано можемо знати да је до преокрета фактички дошло већ почетком 1897“, каже историчар проф. др Сузана Рајић.

Захваљујући књижевнику Милошу Јанковићу, новинарки РТС-а у пензији Стеванки Чешљаров и заменику директора Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ Адаму Софронијевићу, писма су и уз тешкоће путовања у време коронавируса враћена у Србију.

„Договорено је превођење са врсним преводиоцима познатим Милицом Винавер и Милованом Данојлићем Ми планирамо да та писма објавимо у облику једне монографије и да их дигитализујемо“, рекао је Виктор Лазић, председник Удружења Адлигат.

Музеј Адлигат чува и штап краља Милана, а у Кутку породице Обреновић је и први познати рукопис кнеза Михаила – доказ да је већ као петогодишњак знао да чита и пише.

Осим гардеробног ормана краљице Наталије може се видети и њен тоалетни сто са столицама, поклон Данице Леко, стигао такође за време пандемије.