ПОтемкиновска црна Гора

Еколошка држава – највећа црногорска лаж!

2062

Пише: Љубиша Морачанин

Према оцјени неколико свјетски познатих туристичких сајтова и организација, Црна Гора је сврстана у најљепше дестинације на свијету. Изградњи слике о нашој земљи као једниственој оази љепоте, допринијеле су фотографије природних драгуља: Аде Бојане, Скадарског језера, Боке, Биоградске горе, Дурмитора, Плавског језера…

Међутим, да ли је Црна Гора туристички бисер Европе, или је само слика ђубришта, девастације, погрешне урбанизације, лошег просторног планирања, непланског експлоатисања и уништавања свега што постоји: од урбаних простора до ријетких природних љепота?

Насупрот лажној слици прелијепе Црне Горе коју шаљемо у свијет, алармантно и шокирајуће дјелују фотографије којима је преплављен интернет, које отрежњујуће свједоче о невјероватно тешкој девастацији природних богатстава Црне Горе. На тим фотографијама налазе се заштићена национална добра под опсадом грађевинских машина, попут Црног језера на Жабљаку, пресушена корита најљепших ријека и потока, ауто-пут коритом ријеке Таре која је под заштитом УНЕСКО, беживотне планине опустошене због дивљачке сјече стољетних шума, у рожајској и плавској општини, сметлишта са којих вјетар носи пластичне кесе и отровни дим, чак и у околини главног града.

Алармантно дјелују подаци да је у Црној Гори на дјелу уништавање десетина ријека (Влада је одредила чак 84 водотока за изградњу мини-електрана), због чега бесповратно остајемо без основног животног ресурса – воде! А оно мало становништва што је остало да живи на селу, тиме остављамо без могућности да се баве пољопривредом.

На плану урбанизма на дјелу је општа девастација градских простора. Под налетом бескрупулозних инвеститора нестају последње градске хумане оазе и паркови, да би уступили простор стамбеним зградама и тржним центрима. Због болесних амбиција неуких политичара и глади моћника за новцем, градови постају сметлишта умјесто да буду мјеста пристојног живота.

Црна Гора је опасно угрожена, али не ни од Русије ни од Америке, ни од српских ни од исламских терориста, већ од њених политичара и тајкуна, којима ништа није свето сем новца! Што  сатирично каже писац Дејан Милошевић Тарски – највећи проблем Црногораца је што су прешли са качамака на кокаин! Качамака као симбола традиционалне Црне Горе, и кокаина као заштитног знака данашњег Монтенегра.